Портрет
особе из наше околине
Особа која ми детињство чини занимљивијим и веселијим је мој деда Синиша.
Живи у
селу Јанчићи на Каблару. Земљорадник је, сточар, пчелар, воћар, повртар и дрвосeча...
Зна
све владаре из династије Обреновић и Карађорђевић, уме да израчуна површину сваке
геометријске фигуре, вози трактор и ауто, навија за Новака Ђоковића и
обожава да чита. Има велику библиотеку и каже да му друштво
праве јунаци из књига, те тако није сам.
Највише ми се свиђа како мој деда измишља
приче и како се шали. Када га питају како сваке године оцеди пуне канте меда, он се
смеје и каже да он у зору дошапне
пчелама где да иду, на коју ливаду и да је њима после лако.
Прошле недеље је ишао у шуму да сече дрва и
пошто зна „немушти“ језик разговарао је са лисицом и вуком. Вук му се нудио да
га усвоји за корицу хлеба, а он ће му бити веран пријатељ као пас. Лисац
га је, тобоже, питао да ли ја читам лектиру. Кад ја кажем, да више нисам мала и
да му не верујем, он каже: Ето,чуло се и
до на крај шуме да одлажеш читање, жив срам ме појео.
Сваки викенд проводим са мојим дедом и пуно
се смејем. Он је шаљивџија и делија, горштак великог срца и зато је за менe, већи од Каблара и Овчара
заједно. Сташа
Петковић V5
