У историји наше духом велике, али много напаћене, ратом изгажене и
ропством осакаћене Србије, постоје личности које ће заувек остати у срцима и
душама овдашњих људи. Један од њих је Ђорђе Петровић, који је због своје
величине и страха који је утеривао Турцима у кости прозван Црни Ђорђе.
Овај велики и међу Турцима озлоглашени, мудри српски јунак, показивао је велику
храброст, мудрост и домишљатост и управо је он један од највећих узрочника због
кога је "Болесник на Босфору" понижено напустио Србију.
У време када су Турци мислили да ће још дуго и мирно,
уз послушност измучених Срба, владати, дешава се нешто што је у многоме
изненадило Османско царство- побуна, инат, бунт, једном речју-устанак.
Међутим, у маси побуњених кметова, није се чинило да
се налази достојан вођа, онај који ће поносно и са жаром у очима бити на челу
те незграпне масе.
Али, међу свим тим људима, који нису више могли да трпе турски
зулум, али који нису имали у себи нешто више од жеље, појављује се он-Ђорђе Петровић.
Својом висином и стасом, представљао је правог вођу, неког на кога
би се видно обесхрабрени, али одлучни у намери да буду слободни, Срби, могли
угледати.
Иако се то чинило као тешко достижно и готово немогуће, почела је буна
против дахија, побуна против потчињености.
Његов карактер, мудрост и сталоженост, богато су описани у народним
епским песмама "новијех времена".
Турци су посекли кнезове, убијали свакога дана на стотине људи,
сукобљавали се са Србима, али не - нису могли да униште Карађорђа.
Својом оштроумношћу увек је био корак испред њих...
У најтежим тренуцима, када је требало да се бије бој, да се прегази
непријатељ и да се врати родна земља, Ђорђе Петровић се није либио да стане уз
свој народ, уз своју сабраћу.
Сви су му се дивили, Срби га волели и ценили, а Турци га се
плашили, где год се појавио, изазивао је поштовање.
Тако храброг и одважног га се сви сећају. можемо погледати народне
песме, или пак, осврнути се на историјске чињенице, нећемо наћи разлику,
Карађорђе је један од највећих јунака свога времена.
Он је био и остао човек кога ће се Српство
сећати. Србија је, уз његову помоћ, успела да запали ватру, која ће се неколико
година касније распламсати и букнути у прави пожар. Међутим, та ватра би
вероватно остала само неизгорели угарак, да није било Ђорђа Петровића -
Карађорђа.
