Прича о кмету Симану, Иво Андрић - рад у бази Дигиталне школе

Погледај видео https://www.youtube.com/watch?v=QGGTVF08_2U&feature=youtu.be

Предмет: Српски језик                                                                                           

Разред: седми

Назив наставне теме: На вековном мегдану

Назив наставне јединице: Прича о кмету Симану, Иво Андрић

Тип часа: обрада

Циљеви часа

Циљ часа: Проширивање знања ученика о животу, књижевном раду и приповедачком умећу Иве Андрића, истакнутог романописца, приповедача, песника и eсејисте и јединог српског нобеловца.

Упућивање и усмеравање пажње на уметнички свет приповетке Прича о кмету Симану, једне од његових најбољих приповедака; расветљавање друштвено-историјске позадине за настанак дела; објашњење историјских прилика у којима се радња дела одвија - време после Берлинског конгреса, 1878, у Босни, за време њене окупације од стране Аустроугарске, препознавање социјалних елемената приповетке – тешка и несигурна времена за српски народ у Босни.

Познавање ових чињеница је неопходно како би ученици боље разумели многе догађаје и поступке Андрићевих ликова, пре свега кмета Симана.

Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских осећања.

Образовни циљ: Подсетити ученике на богато књижевно стваралаштво и приповедачко умеће великог српског књижевника Иве Андрића, који слика Босну као простор на коме се одигравају судари цивилизација и сусрети разних вера и народа показујући све околности друштвеног живота и историјског тренутка у ком су личности формирају и трагику унутрашњих сукоба и душевних ломова, дубоке ране изазване турском владавином.

Указати на историјске чињенице на које се Андрић ослања; извршити локализацију приповетке - временску и просторну; време после Берлинског конгреса 1878, анексија Босне и Херцеговине од стране Аустро - Угарске после чега настаје дуга и тешка анексиона криза која додатно отежава ситуацију сиромашног дела становништва.

Истраживачким задацима пратити судбину главног јунака кмета Симана и његову реакцију на смену власти. Извршити карактеризацију главног лика Симана Васковића, пркосног и упорног човека у борби за своја права који је постао симбол побуне поробљеног народа у чије име говори, а његова тежња да промени постојеће стање и успротиви се аги постаје његов једини циљ у животу.

Указати на универзални смисао приповетке и богатство њених порука. Ученичку пажњу усмерити ка расветљавању неких економских и социјалних чинилаца живота представљених у делу. Успоставити везу између Симанове трагичне судбине и судбине његовог народа и његове вере. Указати на које све начине писац карактерише јунаке – преко говора и поступака јунака користећи се спољашњим, физичким и унутрашњим, психолошким портретисањем.

Васпитни циљ: Подстицати ученике да пажљиво анализирају мисли, речи и поступаке јунака, да се труде да проникну у пишчеве поруке и идеје и да развијају осећај за лепоту пишчевог језика и стила.

Побудити поштовање ученика према националној прошлости, очувању идентитета; гајити позитивне људске особине као што су: искреност, моралност, преданост вери, љубав према сопственом народу. Неговати осећање толеранције и човекољубља. Указати и на значај вере у исправност личних поступака као неизоставног ослонца у човековом животу. Навести ученике да што потпуније доживе уметнички свет дела, да откривају његову естетску вредност.

Функционални циљ: Заинтеросавати ученике за даља истраживања у свету књижевности; примењивати стечена знања у решавању проблемских и истраживачких задатака, усмеравати ученике како да издвајају битне елементе од мање битних, да их доводе у различите односе и сагледају из различитих углова.

Навикавати ученике да самостално формулишу водеће идеје и уметничке поруке дела. Подстицати их да уочавају и тумаче стилску употребу различитих облика казивања, и при томе их повезују са другим елементима дела: ликовима, композицијом, мотивима.

Методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе, аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода

Облици: фронтални, индивидуални, групни

Наставна средства: Литература, уџбеници  и приручници из српског језика за осми разред, панои, фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.

Корелација: Историја, верска настава, теорија књижевности; практично се примењују и стечена знања из рачунарства и информатике, ликовне културе.

Усаглашеност са наставним програмом: Час је предвиђен наставним планом и програмом за седми разред основне школе.

Активност наставника: Мотивише ученике за рад, слуша и допуњава њихово излагање, објашњава историјске околности на које се приповетка односи, усмерава пажњу ученика на битне елементе дела, поставља питања, подстиче на размишљање и анализирање, прати активност ученика.

Активност ученика: Група ученика и наизменично излаже садржаје о животу и раду Иве Андрића, на основу претходно добијених истраживачких задатака. Остали ученици слушају, бележе, активно учествују у анализи песме, повезују садржаје, одговарају на постављена питања, допуњавају једни друге, закључују, смисаоно вербално уче.

Кључни појмови: реализам, реалистичка приповетка, пејзаж, дијалог, дескрипција, нарација, статички и динамички мотиви, социјални и психолошки мотиви, анексија Босне и Херцеговине, Берлински конгрес.

Место рада: учионица, свечана сала

Услови за реализацију часа:  За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика. Такође, да би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су ученици добили на неком од претходних часова. Час може да се реализује у кабинету српског језика или било којој другог учионици.

Укупно време потребно за реализацију теме: један школски час

Артикулација тока часа: уводни део часа -10, главни део - 30 и завршни део часа - 5 мин.

Стандарди:

Основни ниво:

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ..

CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

Средњи ниво:

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту

Напредни ниво:

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

Литература:

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Београд,2009.

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд, 2004.

Милановић Бранко, Иво Андрић у свету критике, Сарајево, 1981.

Кољевић Никола, Андрићево ремек-дело, Глас српски, 1995.

Кољевић Светозар, Виђења и сновиђења, Веселин Маслеша, 1986.

Вучковић Радован, Српска књижевна задруга, Београд, 1999.

Вучковић Радован, Андрић историја и личност, Београд, 2002.

Благојевић Борислав, Мала енциклопедија, Београд, 1986.

Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за седми разред основне школе, Завод, Београд, 2009.

Звучни запис приповетке „Прича о кмету Симану''  са сајта: http://www.youtube.com  

Инсерт из филма „Прича о кмету Симану''  са сајта: http://www.youtube.com  

Садржај часа:

Уводни део часа

С обзиром на то да су ученици већ тумачили Андрићева дела у петом и шестом разреду (Мостови − лирски запис и Аска и вук − приповетка), уводни део часа предвиђен је за подсећање и проширивање знања ученика о најбитнијим биографским подацима о писцу, његовом књижевном стваралаштву и приповедачком умећу. Следи упознавање ученика са историјским чињеницама неопходним за правилно и целовито тумачење одломка.

Наставник покреће припремљену презентацију коју прати излагање ученика.

Посебна пажња се посвећује аустријској окупацији Босне и Херцеговине.

На Берлинском конгресу 1878. године након слабљења моћи Турске, Аустрија (Аустро-Уграрска ) добија мандат развоја над БиХ да би наводно увела мир. Међутим, овај догађај уноси још веће немире међу становништво. Аустро-Угарска врши анексију Босне и Херцеговине после чега настаје дуга и тешка анексиона криза што додатно отежава ситуацију сиромашног дела становништва.

Аустријска окупација донела је своје законе и уредбе, али у положају кмета кметова и ага ништа није промењено. Ага је имао свога кмета, а кмет је имао агу и обавезу да му даје трећину. Променило се само име државе и власти, а све друго је остало исто. Настала су тешка и несигурна времена за босански народ.

Долазак смене власти унео је велике немире како међу феудалце, аге и бегове тако и међу кметове, хришћане.

Ученици су имали задатак да прочитају део приповетке који се налази у читанкама, и да се преко истраживачких задатака, добијених на претходном часу, припреме за анализу приповетке. Наредни методички поступак је коментарисање приповетке.

-          Како вам се допала и која осећања је у вама побудила приповетка?

-          На која вас је размишљања приповетка навела?

-          Који лик је попримио ваше симпатије и зашто?

-          Да ли сте се, током читања, поистовећивали са неким од ликова?

Главни део часа

Главни део часа почиње освртом на књижевнотеоријску анализу дела.

Прича о кмету Симану једна је од најбољих приповедака Иве Андрића објављена 1969. године. У њој је описана судбина главног јунака, кмета Симана Васковића, у време после Берлинског конгреса, 1878. г, у Босни за време њене окупације од стране Аустроугарске.

Веома је битно познавати друштвено-историјске околности како би ученици боље разумели многе догађаје и поступке Андрићевих ликова.

-          Шта је основна тема дела?

-          На који начин наратор приповеда догађаје? У ком лицу то чини?

Тема је историјска и социјална, наговештена у наслову, а тиче се Симановог одбијања да Ибраги да његов харач. Приповедање је остварено у трећем лицу и сам приповедач представља свезнајућег приповедача.

После упознавања ученика са најбитнијим подацима везаним за приповетку, за њену ширу и ужу локализацију, и околностима у којима се радња развија, следи слушање звучног записа уводног дела одломка и гледање инсерта из филма Прича о кмету Симану ради непосреднијег преношења у уметнички свет приповетке.

Следи провера доживљаја пробуђених слушањем звучног записа, гледањем филма и истраживачким читањем код куће.

-          Издвојте појединости које показују амбијент у којем се радња догађа и његову усклађеност са душевним проживљавањем јунака?

-          Уочите особине и понашање главног јунака?

-          Каква је Ибрагина реакција кад види кмета испруженог на земљи?

Гледа Ибрага тога дрског човека који мимо сваког реда и обичаја лежи и не диже  се пред њим, не верује рођеним очима и не може да се начуди колики је кмет кад није згрчен ни понизан, него кад се опусти и рашири у својој пуној снази и величини.

-          Шта мисли Ибрага, а шта Симан? Какве карактерне особине испољавају?

-          Какво је Ибрагино психолошко стање?

Ибрага затиче Симана како лежи немајући намеру да устане и поздрави га и на тај начин укаже дужно поштовање које један кмет указује аги, он то веома тешко проживљава. Његово унутрашње стање се најбоље осликава у пишчевом коментару:

Испод мирне маске „душевног аге“ у њему је све кувало од сопственичког беса и повређеног агинског поноса, али су га страх и обзир обуздавали, јер кмет је очигледно решен на зло, а времена су тешка и несигурна.

-          Какве су Ибрагине реакције?

Ибрага мисли да ће подилажењем успети да приволи Симана да одустане од своје намере да му ускрати харач па уместо да каже да оберем шљиве он каже да их смирим, затим ће два пута рећи „паметан си ти човек Симане“ пре него што му се успротиви. Из овога закључујемо да је он промишљен, прорачунат, способан је да влада собом и својим емоцијама и да врло добро одмерава сваку своју реч и поступак. Свестан је слабљења Турске и да постоји реална могућност да се све оно што кмет говори ускоро и оствари.

Приповетка нуди више проблема око којих се се може развити расправа. Наставник ствара полемичну атмосферу која треба да резултује доношењем исправних закључака.

-          Да ли је Симан исправно поступио тиме што се успротивио аги?

-          Како се ага одлучује да оде код Симана по харач?

-          По чему се у тој ситуацији он разликује од Симана?

Наводити ученике да дођу до закључка како се Симан исхитрено, преурањено, наивно, и лакомислено повео за гласинама да је дошло друго вријеме, али, преко истраживачких задатака, усмеравати ученике да изнесу тврдње које иду у прилог Симановом поступању.

-          Каква је разлика између положаја Симана и положаја осталих кметова?

-          По чему је његова одлука да се побуни посебно значајна?

-          Како би изгледао свет да нема људи попут Симана?

Постављен је проблем којим се бави писац: ропство српског кмета, вековна историјска и социјална неправда која се испољава у односу кмета и аге. Симан је дигао глас и рекао шта му је на души. Та његова одлука је значајна јер он представља покретача новог, праведнијег живота. Ништа не долази само од себе, за све у животу човек мора да се потруди, жртвује. Да нема људи попут њега ништа се не би мењало, услови за било какав напредак не би постојали.

Симан је огорчен, пун срџбе и веома често ван себе, у њему се наталожила горчина стотине хиљада људи и десетина поколења.

Карактеризација ликова:

-          индиректна карактеризација, кроз говор самог лика, и

-          директна карактеризација, кроз пишчеве ставове и коментаре о њему

-          психолошка карактеризација преко дијалога Ибраге и Симана

Говор има пре свега функцију да оживи ликове и учини их аутентичним.

-          Како се разговор одвија? У каквом се емоционалном стању налазе ликови током разговора? Каква је улога ћутања?

-          Ко је уверљивији у доказивању свога права?

-          Пронађите места где главни јунак, вербално надмоћан, вешто користи и искривљује Ибрагине речи и даје им смисао који му одговара.

Симан је усхићен, пун себе, самоуверен, вербално надмоћан; Ибрага резервисан, збуњен, изненађен начином на који му се кмет супротставља.

-          Наведите особине ликова?

Ибрага је сујетан, прорачунат, притворан, лицемеран, лукав, али он је и разуман, обазрив, сталожен.

Симан је храбар, интелигентан, домишљат, упоран, јаке воље, непоколебљив, оптимиста, али је и непромишљен, лакомислен, осветољубив.

„Чинило му се да ни приближно није све казао и да је пун неизречених речи које навиру у ројевима. Ширио је руке и прсте на рукама, надимао груди, задржавајући у себи сладак ваздух и издишући га гласно и полагано кроз стегнуте зубе. Криво му је било што је нестало аге испред њега, јер шта ти вреди да имаш и имање и силу кад је немаш коме показати.“

Ибрага покушава да постигне неко компромисно решење, али сваки његов предлог наилази на Симаново одлучно одбијање.

Ћутање има улогу да нагласи Ибрагину немоћ и Симанову надмоћ.

Симан се препушта бујици речи која извире из њега, бива све убедљивији и самоуверенији, док се Ибрага све више повлачи пред њим.

На Ибрагину примедбу да је отишао далеко у свом противљењу, Симан изговара: „Могу ја данас да идем куд год хоћу“, показујући достојансто, надмоћ и самоувереност.

-          Како Симан доживљава Ибрагу?

Симан Ибрагу не види као неког посебно рђавог човека, што писац и напомиње, он њега пре свега види као агу и управо зато жели да га понизи. Њега погађа неправда да ће он цео живот провести као кмет, тај зао усуд који му је рођењем дат.

-          Покушајте да успоставите однос између наративног и дескриптивног у тексту.

-           Која је функција описа у тексту?

-          Зашто Симанове речи писац пореди са слатким пићем?

-          Шта закључујете из начина како Симан изговара своје „не“?

-          Одакле потиче снага тога не?

У Симановом оштром и кратком не, завршно е пуца и жеже као пламени бич.

У њему су садржани огорчење према вековном ропству, побуна, радост и опијеност слободом. Слобода, храброст и достојанство - човека чине усправним.

Кмет Симан је победник у овој борби речима.

-     Образложи његов тријумф на историјској позорници.

-     Прокоментариши буђење Симановог достојанства. Какав преображај доживљава?

-     Шта је врхунац понижења који доживљава Ибрага?

Описивање, дескрипција

-          приповедање и описивање се међусобно преплићу

-          описи имају улогу да посредно карактеришу јунаке, пре свега Симана

-          први опис предочен је визуелним и аудитивним дражима

-          други, можда и најзначајнији опис Симана у средиште пејзажа

-          Симан има потребу да говори, али речи као да нису довољне па их употпуњује гестовима и мимиком.

-          Поредећи његове речи са пуцњем пламеног бича или мале пушке, писац жели да нагласи да је реч моћнија од било каквог оружја.

Завршни део часа

-          Шта из овог одломка можемо да издвојимо као свевременско, увек актуелно?

-          Какву улогу има чињеница да Симан на крају приповетке остаје недоречен?

Свевременска је борба између класно супротстављених појединаца.

Писац с намером наглашава ту његову недореченост, поставља је као предзнак, црну слутњу његове несреће која је врло брзо уследила.

-          Издвој поруке дела.

Идеје, поруке Андрићеве приповетке

- „Најлепши снови о слободи сањају се у тамници."                                              Шекспир                                                                       
- „Одрећи се слободе значи одрећи се свог људског достојанства."            Русо                                                            

- „Тајна слободе почива у храбрости."                                                                                                  Перикле                               
- „Ниједан злочин што га човек чини за своју слободу не може бити тако велик, као злочин оних који му слободу ускраћују.“                                                                                                                             Ерих Фром                                                             
-  „Слобода значи одговорност; и то је разлог зашто већина људи пред њом страхује.“   Г. Бернард Шо

У прилогу:

- Истраживачки задаци

- ППТ презентација часа Прича о кмету Симану, Иво Андрић

-  Квиз

Прича о кмету Симану, Иво Андрић

Истраживачки задаци

-          Шта се значајно десило у Босни и Херцеговини у другој половини 19. века?

-          У каквом друштвеном и економском стању се тада налази Турска, а у каквом Аустрија?

-          Објасни положај српског народа под турском влашћу.

-          Да ли се доласком Аустрије побољшао положај Срба у Босни и Херцеговини?

-          Када и где се догађа радња приповетке?

-          Ко су главни ликови?

-          Какви су међусобни односи главних ликова?

-          Објасни односе турске и аустријске власти према кметовима Србима.

-          Шта је тема ове приповетке?

-          Како почиње приповетка?

-          По чему је значајан наведени датум у приповеци?

-          Ко је Симо Васковић? Шта можеш рећи о Ибраги Колошу?

-          Објасни Симанов и Ибрагин однос пре доласка Аустрије у Босну и Херцеговину. Те јесени било је доста ага ...

-          Како су кметови доживели нову власт?

-          Какав је однос нове власти према агама? Шта су српски кметови очекивали од нове власти?

-          Да ли су се очекивања српских кметова остварила?

-          Објасни Ибрагин и Симанов сусрет у новонасталој ситуацији. Како Симан дочекује Ибрагу?

-          Због чега долази до сукоба између Симана и Ибраге?

-          Због чега је кмет Симан поверовао да је куцнуо час да се ослободи свога аге?

-          Зашто је дошло до сукоба између Симана и Ибраге?

-          Протумачи садржај њиховог дијалога.

-          Како наступа Симан, а како Ибрага?

-          Зашто се Симан поиграва значењима речи које изговара?

-          Зашто Симан тако бурно реагује на Ибрагин захтев и зашто се Ибрага јаче не успротивљује Симановом бунту?

-          У чије све име Симан прича и коме се заправо обраћа кад говори са агом?

-          Зашто је Симану милије то што говори него овај род, који он сада сматра својим, и сав шљивик, са свим воћкама из корена?

-          Зашто је писац у вези са тим сусретом написао „као да се свет из темеља заљуљао”?

-          Зашто Симан има неодољиву жељу да говори?

-          Зашто му речи представљају „слатко ватрено пиће”?

-          Зашто је тако изражено Симаново НЕ у тексту?

-          Зашто „пуца и жеже као пламени бич”?

-          Објасните зашто писац, када говори о Ибраги, употребљава израз „душеван ага“ и ставља га под наводнике.

-          У каквој се атмосфери завршава њихов дијалог?

-          Да ли је Симанов случај био усамљен?

-          Образложите зашто се Ибраги пут који је морао да пређе од Симана до његових кола при одласку учинио много дужим него тај исти пут при доласку, иако је ишао још и низбрдо.

-          О чему размишља при повратку кући док му је тај пут бескрајно дуг?

-          Пронађите описе у делу и одредите коју функцију имају. Обратите пажњу на поређења.

-          Која се све чула ангажују?

-          Повремено они заћуте, али је то ћутање речитије од разговора. Објасни како је то могуће.

-          Уочи појединости које показују амбијент у којем се радња догађа.

-          Како је и колико такав амбијент усклађен са душевним проживљавањем јунака и исходом догађаја?

-          Зашто је ова приповетка универзална, свевремена и неуништива?