Моје
писмо – мој живот
Тек што сам прочитала лепу књигу коју је
написао наш писац и док сам затварала њене корице мислећи о узбудљивим
доживљајима главног јунака, поглед ми пада на насловну страну и моју пажњу
одвлачи чињеница да је књига одштампана латиницом.
Тек тада почињем да размишљам о томе да се
у свету који ме окружује углавном користи латинично писмо. Чујем звук мог
мобилног телефона. Стигла ми порука од другарице, наравно написана латиницом. На
монитору мог компјутера појављује се порука која ме обавештава да ми јe стигло
писмо. Обузета размишљем,лагано сам пришла малој кућној библиотеци и полако
вадим старе књиге које сам наследила од маме као што су наше народне приче и
песме, романи о јунацима кроз чије авантуре сам упознала и заволела књиге, које
ми је бака читала док нисам научила слова. Док прелазим руком преко пожутелих
страница у мени навиру топле успомене из мог раног детињства. Осим тога што су
те књиге мени јако драге, одштапане су ћирилицом, а и моји први кораци у свету књига и нашег народног стваралаштва
начињени су уз помоћ ћирилице. Волим моје писмо, јер ми се чини да свако слово
зрачи лепотом и да је посебно на свој
начин.
На рачунару се појављује обавештење да још
нисам одговорила. Понета тим нежним осећањима, седам за компјутер и овог пута
пребацујем тастатуру на ћирилицу и
одговарам на писмо.
