Међу својима, Владислав Петковић Дис - рад у бази Креативне школе

1. Подаци о часу

Дефинисање часа

Предмет: Српски језик                                                                                           

Разред: седми

Назив наставне теме: Међу својима

Назив наставне јединице: Међу својима, Владислав Петковић Дис

Тип часа: обрада / утврђивање

Увођење новине

Због чињенице да се дуже памти оно што се види и да је пренос знања бољи, а резултати учења трајнији, угледни час посвећен једном од највећих песника српске модерне књижевности, Владиславу Петковићу Дису, осмишљен је и направљен у Power Point-у и изводи се уз помоћ рачунара и видео бима. На часу је примењен тематски приступ у планирању наставних садржаја, тимски рад наставника и ученика током организовања и реализације часа, као и евалуација која се вршила путем евалуационих листова.

Мотивација

Сваке године у нашем граду обележава се књижевна манифестација Дисово пролеће посвећена једном од највећих српских  песника, пореклом са наших простора. Повод за организовање оваквог часа развио се из разговора са ученицима који су дошли на идеју да обележе Дисове дане једним угледним часом. Песма Владислава Петковића Диса „Међу својима“ је једна од најлепших песама у српској књижевности, увек актуелна, а деци веома драга.

2. Планирање и организација часа

Циљеви часа

Циљ часа: Упознавање ученика са животом и радом  Владислава Петковића Диса, трагичним  јунаком српске модерне књижевности који је стиховима прорекао своју будућност и својом специфичном личношћу и оригиналним књижевним стваралаштвом оставио неизбрисив траг у српској књижевности. Анализа једне од његових најлепших песама „Међу својима“, расветљавање околности у којима песма настаје и указивање на аутобиографске елементе у њој. Истицање љубави као најснажнијег људског осећања и покретачког мотива којим човек савладава све препреке.

Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских осећања.

Образовни циљеви: Упознавање ученика са животом и радом Владислава Петковића Диса, његовом трагичном судбином и догађајима из националне прошлости - Први светски рат.

Уочавање комплексности Диса као личности.

Оспособљавање ученика за аналитичко-синтетички приступ анализи песме и откривање њене уметничке вредности. Мотивисање ученика да уоче улогу метафоре при формирању песничких слика и уметничке функције стваралачког поступка - исповедни тон песме, стање лирског субјекта, мотиви, слике и начин компоновања. Проширивање знања о рефлексивној песми, метафори и другим стилским средствима, стиху, строфи, рими.

Васпитни циљеви: Развијање критичког мишљења и оспособљавање ученика да вреднују уметничка дела. Мотивисање ученика да осете покретачку снагу љубави која савладава просторне и временске препреке, да осете нежност, бригу и љубав лирског субјекта према својој породици и несебичну пожртвованост мајке. Развијање љубави према књижевности и лепом и изражајном читању.

Функционални циљеви: Неговање љубави према књижевности и буђење радозналости за читање поезије  Владислава Петковића Диса. Оспособљавање ученика за истраживачки рад, развијање љубави према самосталном проучавању књижевноуметничког дела. Оспособљавање за коришћење интернета и рачунарске технологије у образовне сврхе.

Методе и облици рада

Методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе, аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода

Облици: фронтални, индивидуални, групни

Усаглашеност са наставним планом и програмом

Час је предвиђен наставним планом и програмом за седми разред основне школе.

Постоји корелација унутар самог предмета, на самом часу ученици примењују стечена знања о основним елементима структуре књижевног дела. Теоријске појмове које су усвојили на претходним часовима, сада директно користе приликом решавања захтева постављених на овом часу. Уочљива је корелација наставне јединице „Међу својима“ са наставним садржајима историје, Први светски рат. Практично се примењују  и стечена знања из рачунарства и информатике, музичке и ликовне културе.

Услови за реализацију часова

За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика.Такође, да би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су ученици добили на неком од претходних часова.

Укупно време потребно за реализацију теме: два школска часа 
Место рада: учионица, свечана сала

Литература:

1. Милка Андрић, Читанка за седми разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

2. З. Мркаљ, Планирање у настави, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

4. Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, БИГЗ, Београд, 1987.

5. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.

6. Зоран Гавриловић, Од Војислава до Диса, Београд, 1958.

7. Зоран Гавриловић, Дис – песник тишине и смрти, Записи о српским песницима, Београд, 1977.

8. Миодраг Павловић, Поезија од Војислава до Бојића, Београд, 1966.

9. Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Београд, 1992.

10. Предраг Палавестра, Проклетство неизрецивог: Владислав Петковић Дис, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1986.

11. Новица Петковић, Огледи о српским песницима, Београд, 2005

12. Владимир Јовичић, Владислав Петковић Дис, Српски писци, Просвета, Београд, 1985.

Сајт „Књижевност“ –  http://silvy1102.wordpress.com/    

Сајт - riznicasrpska.net

Блог http://uciteljtoplica.wordpress.com/  ( Прављење квиза)

Блог profesorkamarina.files.wordpress.com

Пространство је наша тамница / Мирко Дрманац, Душан Баралић / prostranstva.flv, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", 2008

Организација часа (ток часа)

Наставник благовремено обавештава колеге и сараднике о термину одржавања угледног часа који се, по правилу, на почетку школске године, планира у оквиру плана активности стручног већа.

Пола сата пре почетка припрема се простор за одржавање часа. Уколико су предвиђена техничка средства за поједине делове часа, морају се на време проверити (микрофон, рачунар, пројектор, видео-бим, паметна табла). Припремљени су евалуациони упитници који ће бити подељени учесницима и наставницима.

Детаљнији опис часова налази се у писаним припремама.

Ток часа/часова:

Први час (обрада):

планирани садржај рада	активност наставника	активност ученика	планирано време	методе и облик рада	начин праћења рада ученика	Очекивани ефекти
УВОДНИ ДЕО ЧАСА	мотивише ученике за рад, слуша и допуњава излагање ученика	група ученика излаже, информише, репродукује презентацију, објашњава	15	монолошка, дијалошка метода; индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, посматрање, подстицање	мотивација за прихватање новог начина рада и укључивање у рад, заинтересованост, радозналост
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА	усмеравање пажње, мотивисање,   разговарање, постављање питања, подстицање на размишљање, анализирање, закључивање	један од ученика рецитује песму, други свира; размишљање, повезивање, проналажење, одговарање на питања, допуњавање, закључивање, смисаоно вербално учење	25	дијалошка, текстуална, метода запажања и показивања индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, разговор, динамика дискусије, степен пре-познавања изнетог садржаја	мисаоно ангажовање, разумевање и повезивање, развој радозналости,    заинтересованост за рад, повезивање градива, прихватање новог начина рада
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА	информације о активностима на следећем часу и давање задатака	слушање песме и записивање задатака, закључивање	4	дијалошка, фронтални	слушање, разговор	активно учешће у процени активности, закључивање, мотивисаност за даљи рад
ЕВАЛУ-АЦИЈА	наставник дели листиће са питањима за евалуацију	попуњавање листића, оцењивање часа	1	индивиду-ални	прати попуњавање листића	искреност у процени часа, разумевање  новог градива

Други час (утврђивање):

планирани садржај рада	активност наставника	активност ученика	планирано време	методе и облик рада	начин праћења рада ученика	Очекивани ефекти
УВОДНИ ДЕО ЧАСА	мотивисање ученика за рад, постављање питања	један од ученика рецитује песму, други свира; гледање филма, повезивање, одговарање на питања, допуњавање	5	монолошка дијалошка метода; индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, разговор, подстицање	мотивисаност и активно укључивање ученика у рад
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА	излагање, репродуковање презентације, објашњавање, усмеравање пажње, мотивисање,   разговарање, постављање питања, подстицање на размишљање, анализирање и  закључивање	праћење излагања  на ПП презентацији, активно учествовање, изношење ставова, размишљање, повезивање, проналажење, одговарање на питања, допуњавање, смисаоно вербално учење	30	дијалошка, текстуална, метода запажања и показивања индивидуални и фронтални облик рада	слушање, разговор, подстицање, посматрање, степен пре-познавања изнетог садржаја	мисаоно ангажовање, разумевање и повезивање градива, развој радозналости,    заинтересованост за рад
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА	закључивање, подстицање на препознавање порука	закључивање и изношење порука дела, слушање песме	4	дијалошка, фронтални	слушање, разговор	активно учешће у процени активности, закључивање, мотивисаност за даљи рад
Квиз	постављање питања, подстицање на размишљање, резимирање обрађених садржаја	активно учествовање, одговарање на питања, допуњавање датих одговора	5	дијалошка, фронтални	слушање, посматрање, подстицање, дијалог	активно учествовање, закључивање, мотивисаност за даљи рад
ЕВАЛУ-АЦИЈА	наставник дели листиће са питањима за евалуацију	попуњавање листића, оцењивање часа	1	индивиду-ални	прати попуњавање листића	искреност у процени часа, разумевање  новог градива

Задаци за ученике

-          истраживачки задаци дати су на претходним часовима и наведени су у писаним припремама;

-          задаци за рад на часовима;

-          домаћи задаци;

-          ученици су добили  задатак да прочитају песму „Међу својима“ Владислава Петковића   Диса и детаљно забележе и образложе своје утиске о њој;

      -        на часу ликовне културе ученици су илустровали свих шест строфа песме.

 У просторији у којој се одржавао час изложени су најбољи ученички радови.

Наставни материјали

Литература, уџбеници  и приручници из српског језика за седми разред, панои, фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.

3. Праћење и вредновање

Вредновање постигнућа ученика                                                                                            
Вредновање се врши:

-   на самом часу - путем квиза, одговора на истраживачке задатке, показане креативности у припреми часа, активности  ученика која је већа у односу на класичне часове обраде лирске песме, као и у завршном делу часа истицањем порука.

-   после реализованог часа - усменим и писменим проверама

-   самовредновање и вредновање ученика - попуњавањем листића за евалуацију 

Планирање даљих активности                                                                                            
 Овакви часови захтевају велики труд и ангажовање и ученика и наставника, веома се успешно реализују тако да остају у трајном сећању и  једних и других. Због свега наведеног, слични часови би требало чешће да се организују и да се планира  обогаћивање наставе оваквим облицима рада.

Коментари наставника                                                                                                     
Часови су успешно реализовани и није било тешкоћа приликом њиховог извођења; постигнута је корелација више наставних предмета, разноврсне активности утицале су на јачање мотивације ученика.

Остварени су сви предвиђени циљеви и задаци. Активност и заинтересованост ученика  за овакав начин рада био је на веома високом нивоу. Иако је сама припрема и организација часова изискивала много труда и времена, сама реализација је била одлична на задовољство ученика и наставника.

Коментари ученика

Ученици су задовољни оваквим начином рада. Највише им се допао нетипичан начин обраде песме, у облику презентације, активност и ангажовање свих ученика као и показана креативност у различитим сегментима (излагање, цртање, рецитовање, свирање...). Волели би да имају више оваквих часова.                                    

4. Референце

Елегија; рефлексивна песма; мотивација, асоцијација; модерна; метафора; асонанца; алитерација; контраст; градација; компарација; Први светски рат; Француска; Крф. 

Припрема за први час

Предмет: Српски језик

Разред: седми

Број и назив наставне теме: Међу својима

Назив наставне јединице: Међу својима,  Владислав Петковић Дис

Тип часа: обрада

Циљ часа: Упознавање ученика са животом и радом  Владислава Петковића Диса, трагичним  јунаком српске модерне књижевности који је стиховима прорекао своју будућност и својом специфичном личношћу и оригиналним књижевним стваралаштвом оставио неизбрисив траг у српској књижевности. Анализа једне од његових најлепших песама „Међу својима“, расветљавање околности у којима песма настаје и указивање на аутобиографске елементе у њој. Истицање љубави као најснажнијег људског осећања и покретачког мотива којим човек савладава све препреке.

Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских осећања.

Образовни циљеви: Упознавање ученика са животом и радом Владислава Петковића Диса, његовом трагичном судбином и догађајима из националне прошлости - Први светски рат.

Уочавање комплексности Диса као личности.

Оспособљавање ученика за аналитичко-синтетички приступ анализи песме и откривање њене уметничке вредности. Тумачење атмосфере коју слика лирски субјект: доминантна су осећања слутње, страха, туге, бола. Мотивисање ученика за уочавање  улоге метафоре при формирању песничких слика и уметничке функције стваралачког поступка - исповедни тон песме, стање лирског субјекта, мотиви, слике и начин компоновања. Проширивање знања о рефлексивној песми, метафори и другим стилским средствима, стиху, строфи, рими.

Васпитни циљеви: Развијање критичког мишљења и оспособљавање ученика да вреднују уметничка дела. Мотивисање ученика да осете покретачку снагу љубави која савладава просторне и временске препреке, да осете нежност, бригу и љубав лирског субјекта према својој породици и несебичну пожртвованост мајке.  Развијање љубави према књижевности и лепом и изражајном читању.

Функционални циљеви: Неговање љубави према књижевности и буђење радозналости за читање поезије  Владислава Петковића Диса. Оспособљавање ученика за истраживачки рад, развијање љубави према самосталном проучавању књижевноуметничког дела. Оспособљавање за коришћење интернета и рачунарске технологије у образовне сврхе.

Облици рада:  Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе, аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода

Наставна средства: Литература, уџбеници  и приручници из српског језика за седми разред, панои, фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.

Корелација: Историја, теорија књижевности;  практично се примењују  и стечена знања из рачунарства и информатике, музичке и ликовне културе.

Усаглашеност са наставним програмом: Час је предвиђен наставним планом и програмом за седми разред основне школе.

Активност наставника: Мотивише ученике за рад, слуша и допуњава њихово излагање, објашњава историјске околности у којима песма настаје, усмерава пажњу ученика на битне елементе дела, поставља питања, подстиче на размишљање и анализирање, прати активност ученика.

Активност ученика: Група ученика покреће презентацију и наизменично излаже садржаје о животу и раду Владислава Петковића Диса на основу претходно добијених истраживачких задатака, један од ученика рецитује песму уз пратњу другог ученика на гитари; слушају, бележе, активно учествују у анализи песме,

повезују садржаје, одговарају на постављена питања, допуњавају једни друге, закључују, смисаоно вербално уче.

Кључни појмови: Модерна, елегија, рефлексивна песма, метафора, градација, контраст, синтагма, Први светски рат ...

Место рада: учионица, свечана сала

Услови за реализацију часа:  За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика. Такође, да би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су ученици добили на неком од претходних часова.

Час може да се реализује у кабинету српског језика или било којој другог учионици.

Стандарди:
Основни ниво:

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ...

CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

Средњи ниво:

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања:  „летимично читање“ ;  читање ради уживања*

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту

Напредни ниво:

CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делу
CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

Литература:

1. Милка Андрић, Читанка за седми разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

2. З. Мркаљ, Планирање у настави, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

4. Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, БИГЗ, Београд, 1987.

5. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.

6. Зоран Гавриловић, Од Војислава до Диса, Београд, 1958.

7. Зоран Гавриловић, Дис – песник тишине и смрти, Записи о српским песницима, Београд, 1977.

8. Миодраг Павловић, Поезија од Војислава до Бојића, Београд, 1966.

9. Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Београд, 1992.

10. Предраг Палавестра, Проклетство неизрецивог: Владислав Петковић Дис, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1986.

11. Новица Петковић, Огледи о српским песницима, Београд, 2005

12. Владимир Јовичић, Владислав Петковић Дис, Српски писци, Просвета, Београд, 1985.

Сајт „Књижевност“ –  http://silvy1102.wordpress.com   

Сајт - riznicasrpska.net

Блог http://uciteljtoplica.wordpress.com ( Прављење квиза)

Блог profesorkamarina.files.wordpress.com

Пространство је наша тамница / Мирко Дрманац, Душан Баралић / prostranstva.flv, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис", 2008.

Ток наставног часа

Уводни део

Мотивациони разговор о Владиславу Петковићу Дису. Покретање презентације.

Приказивање слајдова прати излагање ученика о животу и раду Владислава Петковића Диса.

Одабрани ученик, рецитатор, казује одабране стихове Владислава Петковића Диса у циљу упознавања песникове личности, расветљавање околности у којима песник живи и ствара и у којима песма настаје (у избеглиштву, у Француској, за време Првог светског рата).

1. слајд

            Владислав Петковић - Дис 10. март 1880, Заблаће код Чачка - 16. мај 1917, код Крфа.  

- један од највећих, али и најтрагичнијих српских песника;

- рођен је у Заблаћу, поред Чачка као девето од тринаесторо деце Марије и Димитрија Петковића;

- у Заблаћу завршава основну школу, а шест разреда гимназије у Чачку;

- у седмом разреду гимназије написао је прву песму "На прозору свећа гори" на немачком језику;

- два пута је безуспешно покушавао да положи матуру, али никада није матурирао.

2. слајд

-  као привремени учитељ ради у забитим планинским селима Прлити и Мелници крај Зајечара;

-  у то време настају песме које су се појавиле у часописима 1903. године, када је песник прешао у  

   Београд;

-  у Београду ради у општинској царинарници, затим као коректор у дневним листовима;                                                                                                                                                                                      
-  са песником и пријатељем Симом Пандуровићем 1905. године уређује "Књижевну недељу";

-  две године касније заједно са њим одлази у Ваљево и запошљава се као практикант у суду.

3. слајд

            -   1911. године Владислав се жени Христином - Тинком, младом, лепом, темпераментном женом;

-   Дис је тада имао тридесет и једну, а Христина деветнаест година. Са њом је имао двоје деце;

-   те исте године, о свом трошку и уз помоћ пријатеља, објављује прву збирку песама Утопљене   

     душе, оригиналну и непоновљиву, по којој ће добити високо место у модерном српском

     песништву;

-   ратни вихор прекида једини срећни период његовог живота - Дис одлази у српско-турски рат на

    своју молбу као ратни извештач;

-   по повратку из рата објављује другу збирку песама „Ми чекамо цара“.

4. слајд

-   почетком првог светског рата, тачније 1915. године одлази са супругом и децом у Чачак, да их

    склони из разореног Београда;

-   одмах сутрадан одлази преко Албаније на Крф. Са Крфа је транспортован у Француску ;

-   у Француској пише своју последњу збирку песама „Недовршене песме“.

Дис је своје физичко изгнанство доживео као веома тешку драму.

 Не јавља ми се. А има кад.
 Сем ако спава, ако не дише,
 Десет месеци равно је сад
 Од растанка нам, откако не пише.
Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о.
Десет месеци од мене моји су далеко.

  -   и зима и болест насрћу на песника и он почиње да верује како никада неће стићи жени и деци.

Песнички нагон је све слабији, родитељски све јачи:

Не уме човек да буде јак

Кад кише лију са свију страна.

Нема очију за дубок мрак.

Не пева тица са умрлих грана.

Добро ми је данас ту,под туђим небом,

Ал` ми срце труне за мојом колебом.

-  одатле, мучен бригама о својој породици коју је оставио у крајњем сиромаштву, пише писма.

Сведочења говоре да је тамо, углавном, био сам, ћутљив и замишљен, и да, ако је и говорио, говорио је о породици, бринуо за њих, очајан, сиромашан, болестан. Фотографију деце непрекидно је носио са собом.

5. слајд

-  нежна песникова осећања исказана су и на последњој пошиљци из Париза упућеној вољеној жени:

„Драга Тинка, ја путујем данас. Да се опростимо…

Ја бих себе казнио смрћу што сам у овим приликама поверовао другима”.

-  живот је завршио у Јонском мору у 37. години;

-  овакав крај песник као да је наслутио дајући, својој првој и најбољој збирци из 1911. године,

    назив "Утопљене душе".

-  таласи Јонског мора сахранили су српског песника, али и његову свешчицу са новонаписаним

   стиховима (песме из ово збирке објављиване су у часописима).

„У једном писму пријатељу Зарији П. Поповићу Дис се жали како је имао злослутни сан о надошлој води која прети да потопи њега и сина Мутимира. У једном наврату путује за Крф како би замолио и опуномоћио једног пријатеља да сваког месеца у његово име прима плату и шаље је његовима у Београд, а потом се враћа у Париз. Ни лутање Монпарнасом, ни вожња метроом, ни картање, ни разговори, ништа није могло да скрене Дисову мисао о ‘својима’. Уз то, сазнање о проневери тог назовипријатеља који редовно прима сав његов новац, али ни једну једину пару не шаље у Београд, у тој мери га је узнемирило да Дис одлучује да одмах крене на Крф. Одлази у Тулон, затим у Рим, а после неколико дана возом за Напуљ, па у луку у Галипоље, где се укрцава у пароброд "Италија" 17. маја 1917. године, у девет сати увече.
Изјутра, у пет сати, пароброд је торпедовао немачки сумарен. Сведочанства говоре како је Дис био прибран и равнодушан, један од првих који се укрцао у чамац за спасавање. Чамац, кажу очевици, није чак ни био претрпан путницима, али се налазио веома близу пострадалог пароброда који је тонуо. Вртлог је одвукао чамац у морске дубине. Сведочанства даље говоре како су песниково тело, које је море касније избацило на површину, нашли француски морнари, "и у његовом оделу његове нераздвојне наочари – и једну драхму и педесет лепти..."                                                                                             

                                                                                                                                                             Александар Бошковић

6. слајд     Из књиге Љубави српских писаца

“У праскозорје 16. (29) маја 1917. немачки сумарен израња из мора и торпедује лађу Италија  која плови за Крф.Челична грдосија стаје, нагиње се на бок и почиње полако да тоне. У кабинама, трпезарији и на палубама настаје паника....

Секунде бродоломницима изгледају као вечност. Морнари греше. У жељи да спасу што више очајника, претоварују чамце. Тако препуни они се једва удаљавају између високих таласа. Осам минута после убитачног торпеда лађа нестаје у мрачним дубинама. За собом повлачи и чамац у коме је бродоломник скинутих наочара и једном и по драхмом у џепу убогог сиромаха. То је био крај...”

7. слајд   Судбина Дисове породице

-  за време рата Дисова породица живела је јако тешко. Његова жена Христина-Тинка остала је сама 

   са  кћерком и сином;

-  његова кћи Гордана страдала је у пожару док јој мајка није била код куће;

О њој је много раније певао њен отац, песник загробних сновиђења:

„Ја опет сањам. Дошла ми кћи,
И дан велики: сунце је греје.
Али и с њом мати. Срећни смо сви.
Њу игра одне. Ал' се слатко смеје!
Више моје главе кликће чудно јато:
Беше тако срећна, умрла је зато.”             Недовршене песме

            -  песников син је нестао без трага, негде 1944, као припадник јединица Драже Михајловића.

Писац је предвидео и синовљеву смрт:

„И све је тако. Долази он,
Долази у сну мој синчић мали.
Онако мио, ал' нешто бон:
Однекуд га носе узбуркани вали.
Кад му видех лице, ја осетих сузе:
Пружих њему руке, дубина га узе.“           Недовршене песме

- тако од Дисова "два цвета из четири рата" ниједан није наставио лозу Петковића.

8. слајд    Пандуровић о Дису:

„Упркос свом сиромаштву и слабој физичкој кондицији, у опхођењу са људима имао је помало презрив акценат и гест. Није волео када би му неко на улици затражио да припали цигарету, дао би му читаву кутију жижица и продужио даље...Ако вам је заказао састанак, било је сигурно да неће доћи, а ако је узајмио мало новца, било је сигурно да неће вратити...Већи део дана и ноћи проводио је у кафани. Као да је сматрао да је то најхуманија социјална установа. Није био ни гурман, ни пијанац. Јео је ретко, мало, и то мрљаво и без воље. Волео је да попије чашу доброг вина, али се није никад опијао. Никад није псовао, нити је био разуздан и бучан. Имао је неку фобију од гомиле, галаме и вреве. Волео је тишину и кафу: јачу, слађу, прекувану, и цигарету финог дувана...И, ако није имао пара, имао је личног достојанства.
Сувише интиман није био ни са ким. Био је готово сваког дана са мном, али ми смо се до краја живота ословљавали са "Ви". Моје друштво му је највише одговарало. Говорили смо о поезији, књижевности, позоришту. Дис је мало читао, тек понешто из наше литературе..."                                                                                                                                      

9. слајд   Збирке песама

-  један од највећих српских песника за живота је оскудевао у свему осим у вансеријском таленту;

-   за собом није оставио велики опус, али је створио поезију која је аутентична, дубока, снажна;

-  Дис је проживео своје стихове и потписао песме које се данас налазе у свим озбиљним 

               антологијама;

-  књигу "Утопљене душе"објавио је 1911. године, штампајући је о свом трошку, јер није било   

   издавача који би објавио поезију песника коју је Јован Скерлић, тада најутицајнија личност  

   српске критике, окарактерисао као безвредну , тврдећи да "јесте једна неука и груба имитација";

-  друга Дисова збирка "Ми чекамо цара", објављена је 1913. године, а сматра се збирком мање  

   вредних, родољубивих песама;

-  неке од каснијих песама, написане у изгнанству , имају нове и другачије квалитете - нежност,

   топлину, једноставан, непосредан и разговоран језик, скоро непеснички, ритам искидан, близак  

   слободном стиху;

-  последње што је велики српски песник, Владислав Петковић Дис написао, свешчица стихова,  

   остала је заувек на дну Јонског мора, поделивши судбину са аутором;

-  Сматрало се да од славног песника више ништа није остало, све док, библиофил Стојанчев, није  - 

   открио непознату Дисову песму "Лепота", написану 1908. године.
   Реч је песми коју је нашао у Споменару са почетка двадесетог века који је припадао је Марији-

   Мари Пандуровић, кћерки Љубомира Пандуровића, рођеног брата Симе Пандуровића.

10. слајд     Скерлић – Дис
            -  Дис је био свестан свога талента али се тешко пробијао у књижевности;

-  ауторитативна критика га је дисквалификавала, Српски књижевни гласник му је ускратио сарадњу,

    Богдан Поповић није уврстио у Антологију новије српске лирике ниједну његову песму;

-  најутицајнији критичар тог времена Јован Скерлић, оштро је критиковао Дисову збирку,

-  Скерлићева критика Дисове поезије почивала је на идеолошким ставовима који су од поезије  

   захтевали  "здравље" ;

-  збирка песама Ми чекамо цара била је посвећена престолонаследнику Александру Карађорђевићу

-  Дис својим мотивима много подсећа на Бодлера, великог француског песника, аутора збирке  

Цвећа  зла, али та подударност је само случајност, без икаквих стварних веза и међусобних

    утицаја.

11. слајд    Јован Скерлић “Лажни модернизам у српској књижевности”

“Цела поезија Владислава Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, а пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашава да се њега не тичу туђи болови!”

-  “Он пева у стању бунтовна човека који се није истрезнио.”

- “То је поезија не бола душевног но болести душевне, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. То су песничка вежбања ђака који је научио нешто стихова да пише...”

- “Дис је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална.”

-  Његово цвеће зла  је кржљаво, а поезија му је неука и груба имитација, простачка карикатура.”

- “Дис је без талента, осећања су му банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, имитације су му без духа и без укуса.”

- “Све што је овде написано, није написано лично ради Владислава Петковића. Њему је прошло тридесет година, и који човек у том добу објављује овакве књиге - од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литературе, пре за жаљење но за осуду.”

12. слајд  Црни живот, црна поезија

-  Дис је био патриота и боем, али и трагична личност, несрећна и сламана током читавог живота.

-  иако је за многе "био један од најнеамбициознијих људи", који "никада ништа није желео"; ипак

   више треба веровати песнику, та његова унутрашња драма видљива је само у песмама:

За мном стоје многи дани и године,
Многе ноћи и часови очајања,
И тренуци бола, туге, греха, срама
И љубави, мржње, наде и кајања.                                                                                          Стара песма

-  изгледа да се Дис није много пријатно осећао по дану кад светлост оштро открива право стање

   ствари и човеково место међу њима, сам је певао:

Једва чекам вече да и мени сване
Јер ја немам дана. К`о пустаром песак
Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак,      
И види се живот, зима к`о две ране.                                                                                            Поента

            -  ноћ је одговарала његовим мрачним расположењима: стиче се утисак да се једино тада откривала     

   његова  права природа и да су тада настајале његове најбоље песме.

Стога је у песми Повратак клицао ноћима као свом најсигурнијем уточишту:

Опет вам се враћам, моје ноћи црне,
К'о уморно дете крилу мајке старе,
Као густој шуми израњене срне,
Док далеке звезде тишину не кваре.                                                                                          Повратак

13. слајд     Дисово пролеће“

-  песник Владислав Петковић Дис у завичају има осмогодишњу школу, улицу, Библиотеку и своје

     „Пролеће“ које траје пола века, од 1964. године.

-  манифестација „Дисово пролеће“, које се у Чачку одржава од 10. марта до краја маја, у  

    континуитету од  1964. године, заштитни је знак културе овог града.

-   највећа имена српског песништва гостовала су у Чачку и понела престижно Дисово признање,

    које је првобитно било формулисано као „Гост Дисовог пролећа“, а од 1999. године то је Дисова  

    награда.

-   поред главне награде за животно дело, „Дисово пролеће“ подстиче и стваралаштво младих, па

    сваке  године награђује најбољи рукопис за необјављену збирку песама аутора старости до 31 

    године (награда  Млади Дис) због тога што је Дис у својој 31. години живота објавио прву збирку    

    песама „Утопљене  душе“.

Главни део часа

У песмама из последњег циклуса, у којима Дис даје израза својим болним осећајима у изгнанству, песимистички тон је много изразитији, нарочито у песми „Међу својима", која би пре могла да носи наслов „Сећање на своје".

Дис, шкрт у нежности, нашао је дирљиво једноставне и непосредне речи за своју бригу и чежњу.

Изабрани ученик рецитатор изражајно казује стихове песме „Међу својима“ уз музичку пратњу другог ученика на гитари.

Доживљеност ученика - разговор након емоционалне паузе.

Следи анализа песме насловљена као  Поноћ у срцу

Питања наставника и замишљени одговори ученика

-   Ко су песникови „ своји“?

ü  Песникови „ своји“ су његови најближи, његова  породица, жена и деца.                     

-  Пошто знамо да је песма настала у избеглиштву, када је песник био далеко од породице, зашто онда носи наслов „Међу својима“ ?                                                              
 Нежна љубав, снажна чежња, усамљеност, туга, јад, стрепња, патња, страх и брига за своју породицу дају песнику чудесну моћ савладавања просторних и временских даљина и он снажном имагинацијом успева да визуелно дочара слике из свога дома, да замисли „своје“  и приближи им се 

-  Који стих најбоље показује песниково душевно стање, односно осећања која су у датом тренутку присутна у њему ?                                                                                                                                                                         

ü  Већ у првом стиху „У мом срцу поноћ” истакнуто је песниково сетно расположење.

-  Зашто је песник употребио реч поноћ?  Шта је њоме представљено?

ü  Песник метафорично наглашава своје тешко душевно стање као последицу одвојености од породице и забринутости за њу. Поноћ у срцу указује на бол и патњу у туђини, на мрачно стање у души и одсуство светлости која доносу радост и ведрину.

-  Зашто је песник узнемирен и забринут? Шта је условило таква осећања у њему?                                                                                                                                               

ü  Таква суморна осећања у песнику условила је одвојеност од породице, брига за њих у ратом захваћеној Србији.

-  У наведеном стиху песме употребљена је стилска фигура која се зове ?                                                                          

ü  У стиху „У мом срцу поноћ“ употребљена је језичко-стилска фигура која се зове метафора.

Метафора је скраћено поређење у коме се изоставља оно што се пореди , а истиче оно чиме се пореди. Речима пренесеног значења врши се замена речи по сличности.

-  Замените метафору поноћ речима правог значења које су одраз песникових осећања .                                                                                                                 

ü  У мом срцу туга, бол, јад, потиштеност, ...

-  У тој поноћи (стању душевне потиштености) на кога песник  усмерава своју мисао?   

ü  Из превелике жеље да буде са својима, тежећи да изађе из усамљености и очајања, песник своје мисли усмерава на Србију, завичај, на своју породицу. Мисао о жени и деци је једино што у његовој души постоји, једина светлост у мраку његове судбине.

-  Из те опште слике песник издваја супругу, вољену жену. Шта она за песника представља?

ü  Пун љубави, нежности и чежње песник у туђини изговара најлепше метафоре. Супруга је за њега лепа звезда, мајка и робиња… Све ове метафоре говоре о љубави, поштовању и дивљењу према вољеној жени.

-  Размисли о значењу речи лепа звезда, мајка  и робиња и образложи значење сваке од њих .

ü                           лепа звезда - звезда водиља, једина светла тачка у песниковом животу

мајка -  мајка је њиховој деци, ослонац и стуб породице, мајка хранитељка             робиња - робиња тешког и немилосрдног живота у ратом захваћеној Србији

-  Која је од ових речи употребљена у основном, а која у пренесеном значењу?            

ü  мајка – основно;  лепа звезда, робиња - пренесено

Песимизам прве строфе разбија мисао о вољеној жени и завичају. Друга строфа је ведрија од прве. Почиње стихом: Код вас је пролеће ...

-  Која осећања и расположења у песнику буди долазак пролећа?                                                                                                   

ü  Стигло је пролеће, али не и срећа, јер се опет помиње смрт. Долазак пролећа и буђење природе у песнику изазивају тужна, сетна расположења ...

-  Којим појмовима је дочарао слику пролећа?

ü  Слику пролећа песник је дочарао коришћењем следећих појмова - ласте, оживеле воде, ђурђевак, руже, мирис пробуђене земље ...

-  Којим речима је дочарана ратна атмосфера у Србији?                                               
Ратна атмосфера дочарана је следећим речима - ропство, гроб, тишина, улице страха, гладне очи, сузе, велика патња, дубока рана ...

-  Која је појединост у опису пролећа доведена у везу са ратном атмосфером?

ü  И лепота пролећа, којом песник покушава да растера црне мисли, згаснула је пред сликом земље земља која стално расте у гроб и тишину ...

- мирис пробуђене земље (домовина)

            - земља која стално расте у гроб и тишину  (Србија)

- Пролеће - Србија у црном и тишини  (рат)

Ове две слике (пролеће и рат ) су у супротности, али кад се нађу једна наспрам друге, још се више истичу, и појединачно, и заједно оне су интензивније, емоционално јаче.

-  Како се зове овај песнички поступак (стилска фигура)?                                                                      

ü  Ова стилска фигура се зове контраст.

-  Објасни овај контраст у строфи? Како се може осетити мирис земље из даљине?

ü  Песник је носталгичан, чезне за завичајем, жали за прошлим временима или за оним што се плаши да не изгуби.

Између те две слике, између мотива, рата и мотива пролећа, песник се опет враћа жени, главном мотиву, извору инспирације и јунаку ове песме, замишља је оживљавајући љен лик.

-  Како замишља жену?

ü  Он прати жену улицама страха, прати њен улазак у кућу и емотивну драму која се одвија у њој. Иако није са својом породицом, он размишља о њима и о томе  како се живот његове породице одвија у његовом одсуству.                         

-  Због чега се осећа страх у песниковим речима?

ü  У песниковим речима се осећа страх и забринутост за породицу која се суочава са глађу, сиромаштвом, ратом.

-Шта нам то говори о песниковом психичком стању и његовим потребама?                                                                                                                                                                                                                                            

ü  Све то нам указује на песникову снажну потребу да се приближи својима, да их заштити, буде са њима и поред њих, да отклони све проблеме са којим се суочавају.

-  После поменутих метафора које као да нису биле довољне за исказивање песникових снажних и нежних осећања: „моја лепа звезда, мајка и робиња“ , песник проналази нове.  Препознај их у песми.                                                                                             

ü  Метафоричне синтагме - мој далеки друже, моја дивна зоро, мој сјајни животе

-  У поменутим метафоричним синтагмама уочавамо учесталу употребу присвојне заменице мој :

мој (далеки друже), мој (пределе млади), моја (лепа звезда), моја (дивна зоро), мој (сјајни животе).

-  Шта се постиже понављањем ове заменице из стиха у стих?                                                                                                
Понављањем присвојне заменице мој постиже се блискост, присност, интимност, осећа се нежна љубав песникова.

- Објасни значење метафоричне синтагме „твоје гладне очи”? Шта говоре очи вољене жене?

ü   Синтагмом гладне очи песник описује патњу и тежак живот вољене жене. Њене очи су гладне лепих призора, близине свог супруга, сигурнијег и лагоднијег живота. 

-  Као производ снажне песникове жеље да буде у окриљу своје породице јавља се и један замишљени дијалог међу њима. Пронађи га.                        

ü  „А два наша цвета из четири рата
  У твоме су крилу, образе ти суше:
 "Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"                                                                                                  

Мајка своје осећања не може да задржи и оне прерастају у болни јецај.

Деца осећају све што се дешава око њих, као немир и страх у мајчиној души. Наивним дечијим питањима погоршавају већ тешко душевно стање своје мајке.                                                                                                               

- Шта се постиже употребом нежних дечијих речи мама и тата?

ü  Тим речима исказује се топлина породичних односа.

-    „А два наша цвета из четири рата“... На која четири рата мисли песник?

ü  - Први балкански рат 1912. године

            - Други балкански рат против Бугара 1913. године

            - Први светски рат 1914. године (напад Аустро-Угарске на Србију)

            - јесен 1915. године (нападу се прикључују Немачка и Бугарска)

- У песми срећемо и елементе непесничког језика којим песник метафоричном начину излагања супроставља  разговорни стил. 

ü  "Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"

             "Нека живе деца. "                                                                                                 

- Зашто песник каже да је дечје питање – невино питање?

ü  Дечије неискуство, незрелост, наивност. Иако мало тога знају и разумеју, осећају све што се дешава око њих.

- Објасни како дечије питање „дуби дубљу рану“.

ü  Дечија питања погоршавају мајчину узнемиреност и забринутост, позлеђују њену, већ довољно дубоку, рану.

"Напољу је видно, као пред свитање.
К’о да ће се дићи гробови и људи. "

- Пронађи градацију у опису плача.

ü  - ...и душа ти јеца...

-  Сузе те већ гуше...

- ...плач ти тресе груди...

- Суморна атмосфера се разведрава на крају песме. У последњој строфи имамо светлу породичну сцену:

          „Лице ти се ведри: то душа светиње                                                                                                                          
           Љуби твоје чело, мој сјајни животе.“

- На шта песник мисли кад каже да душа светиње љуби чело његове жене?               
Дис говори о духовној снази своје супруге која као да проналази снагу у себи да настави даље, да издржи патњу и све недаће које јој живот намеће, уздиже је до светачких висина. Светлост која се просијава са њеног лица растерала је песникове суморне мисли и слике смрти, вратила му веру у живот.

- Којом речју се завршава песма ?

ü  Песма се завршава речју живот - оптимизам

Завршни део часа

Следи звучни запис песме „Утопљене душе“ са youtube.

   https://www.youtube.com/watch?v=dfGko-0h76I

Домаћи задатак

Научити песму напамет и спремити се за следећи час језичко-стилске анализе песме.

Припрема за други час

Предмет: Српски језик

Разред: седми

Број и назив наставне теме:  Међу својима

Назив наставне јединице: Међу својима,  Владислав Петковић Дис

Тип часа: утврђивање

Циљ часа: Систематизовање знања о животу и књижевном стваралаштву Владислава Петковића Диса. Језичко-стилска анализа једне од његових најлепших песама „Међу својима“, расветљавање околности у којима песма настаје и указивање на аутобиографске елементе у њој. Истицање љубави као најснажнијег људског осећања и покретачког мотива којим човек савладава све препреке.

Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских осећања.

Образовни циљеви: Освежавање знања о животу и стваралаштву Владислава Петковића Диса.

Оспособљавање ученика за аналитичко-синтетички приступ анализи песме и откривање њене уметничке вредности. Мотивисање ученика да уоче улогу метафоре при формирању песничких слика и уметничке функције стваралачког поступка - исповедни тон песме, стање лирског субјекта, мотиви, слике и начин компоновања. Проширивање знања о рефлексивној песми, метафори и другим стилским средствима, поређењу, градацији, контрасту. Упознавање ученика са звучним фигурама, фигурама дикције, асонацом и алитерацијом. Версификација - стих, строфа, рима. Издвајање порука  из слојевитог значења песме.

Васпитни циљеви: Развијање критичког мишљења и оспособљавање ученика да вреднују уметничка дела. Мотивисање ученика да осете покретачку снагу љубави која савладава и просторне и временске препреке, да осете нежност, бригу и љубав лирског субјекта према својој породици и несебичну пожртвованост мајке. Развијање љубави према књижевности и лепом и изражајном читању.

Функционални циљеви: Оспособљавање ученика за истраживачки рад, развијање љубави према самосталном проучавању књижевноуметничког дела. Развијање моћи запажања, анализе, синтезе, доказивања и закључивања. Повезивање градива из књижевности и језика. Оспособљавање за коришћење интернета у образовне сврхе.

Облици рада:  Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе, аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода

Наставна средства: Литература, уџбеници  и приручници из српског језика за седми разред, панои, фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.

Корелација: Историја, теорија књижевности;  практично се примењују  и стечена знања из рачунарства и информатике, музичке и ликовне културе.

Усаглашеност са наставним програмом: Час је предвиђен наставним планом и програмом за седми разред основне школе.

Активност наставника: мотивише ученике за рад, излаже, анализира, закључује, усмерава пажњу ученика на битне елементе дела, поставља питања, подстиче на размишљање и анализирање, прати активност ученика.

Активност ученика: један од ученика рецитује песму уз пратњу другог ученика на гитари; слушају, бележе, активно учествују у анализи песме, повезују садржаје, одговарају на постављена питања, допуњавају једни друге, закључују, смисаоно вербално уче.

Кључни појмови: Модерна, елегија, рефлексивна песма, метафора, поређење, градација, контраст, асонанца, алитерација, синтагма ...

Место рада: учионица, свечана сала

Услови за реализацију часа:  За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика. Такође, да би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су ученици добили на неком од претходних часова.

Час може да се реализује у кабинету српског језика или било којој другог учионици.

Стандарди:
Основни ниво:

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ...

CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

Средњи ниво:

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања:  „летимично читање“ ;  читање ради уживања*

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту

Напредни ниво:

CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делу
CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

Литература:

1. Милка Андрић, Читанка за седми разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

2. З. Мркаљ, Планирање у настави, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

4. Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, БИГЗ, Београд, 1987.

5. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.

6. Зоран Гавриловић, Од Војислава до Диса, Београд, 1958.

7. Зоран Гавриловић, Дис – песник тишине и смрти, Записи о српским песницима, Београд, 1977.

8. Миодраг Павловић, Поезија од Војислава до Бојића, Београд, 1966.

9. Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Београд, 1992.

10. Предраг Палавестра, Проклетство неизрецивог: Владислав Петковић Дис, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1986.

11. Новица Петковић, Огледи о српским песницима, Београд, 2005

12. Владимир Јовичић, Владислав Петковић Дис, Српски писци, Просвета, Београд, 1985.

Сајт „Књижевност“ –  http://silvy1102.wordpress.com/    

Сајт - riznicasrpska.net

Блог http://uciteljtoplica.wordpress.com/  ( Прављење квиза)

Блог profesorkamarina.files.wordpress.com

Пространство је наша тамница / Мирко Дрманац, Душан Баралић / prostranstva.flv, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", 2008.

Ток наставног часа

Уводни део часа

Уводни део часа у знаку је синтезе и креативне надградње.

Резимирање садржаја са претходног часа прати кратак филм Пространство је наша тамница,

приказан као део истоимене представе, у оквиру програма „Дисовизија" на 45. Дисовом пролећу, 19.мај2008.

 https://www.youtube.com/watch?v=Qz4TXMYavL4

Владислав Петковић Дис (Заблаће, 10. март 1880 - Јонско море, 16. мај 1917) је био српски песник и родољуб. Радио је као учитељ и царински службеник. Био је извештач са фронта у Балканским ратовима.

За време Првог светског рата, после албанске голготе, Дис одлази у Француску. Тамо, у туђини,  усамљен и несрећан због одвојености од породице и забринут због ратних околности у којима се они налазе, пише поезију. О јачини његове трагедије сведоче „Недовршене песме“ које шаље Српским новинама из Француске и које, на неки начин,  представљају песникову личну исповест.

У Ници, на Ђурђевдан, 1916. пише сетну и топлу песму „Међу својима“ која представља поестски убедљиво сведочанство о његовом психичком немиру и неспокојству и тежини растанка са најмилијима.

Испод мирног и елегичног тона песме осећа се очајни крик рањеног песника који има само једну жељу, да види оне које воли, оне који представљају једини смисао у његовом трагичном животу.

По одласку из Француске, нестаје у водама Јонског мора. Слутње из збирке Утопљене душе су се обистиниле.

Изабрани ученик рецитатор изражајно казује стихове уз музичку пратњу другог ученика на гитари или се пушта звучни запис песме са youtube.

https://www.youtube.com/watch?v=rWaYuaiARRw

Владислав Петковић Дис - Међу својима. Стихове казује Ксенија Јовановић

Главни део часа

Овај део часа у знаку је интерпретативно-аналитичког приступа песми. Креће се од мотивске анализе и запажа да песничке слике настају из ефектних метафора.

Следи књижевнотеоријска анализа праћена презентацијом.

1. слајд

-   књижeвни род: лирика

-   књижевна врста: елегија, мада има пуно љубавних мотива.

-  Елегија (од грчке речи елегос, што значи тужбалица) је лирска песма у којој се исказују сетна и  

    тужна расположења, разне нијансе тих расположења: чежња, сета, туга, жалост, бол...

                                   Радмило Димитријевић, Димитрије Вученов. Читанка за II разред гимназије,Београд, 1974.

-  многи критичари ову песму сврставају у мисаоне или рефлексивне песме.

-  према ономе што знамо о песниковом животу, ову песму можемо третирати као аутобиографску.  

2. слајд   Тема и идеја:  Песникове мисли које допиру до далеке Србије, до својих најмилијих

                             Сећање на своје

Облици казивања:

- монолог  - „У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња...”

- дијалог   - „Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"

3. слајд   Мoтиви:

- почетни мотив је вољена жена, а са њим у вези мотив љубави према деци

- остали мотиви подређени су наведеним основним мотивима

- мотив поробљене Србије - асоцијативна спрега - мотиви глади и робовања

-  мотиви из природе: пролеће, ласта, вода, ђурђевак, руже и земља.

- ропска потиштеност у окупираној Србији - асоцијативна спрега - мотиви тишине и гроба.

Запажамо да се мотиви могу груписати у две опречне групе:

- оне који су метафорична ознака буђења живота и

- оне који наговештавају коначно утихнуће.

- песникова усамљеност - поноћ, мрак, тишина - песник визуелно дочарава слике из свога дома.

4. слајд    Песничке слике

I    слика:  У мом срцу поноћ.
II  слика:  Код вас је пролеће
III слика: Једно твоје вече
IV слика: Улазиш у собу... плач ти тресе груди
V   слика:  Лице ти се ведри

5. слајд   Версификација

- песма је испевана у шест строфа

- строфе од по четири стиха - катрени

- стихови од 12 слогова - дванаестерци

- римују се први и трећим, други и четврти стих - укрштена рима.

- пауза после шестог слога - цезура

- преношење више речи у нови ред - опкорачење.

6. слајд   Стилске фигуре

- метафоре:

- У мом срцу поноћ.

- Моја лепа звезда, мајка и робиња...

- Твоје гладне очи, моја дивна зоро ...
- А два наша цвета из четири рата ...

- поређења:

- Напољу је видно, као пред свитање.
  К'о да ће се дићи гробови и људи.

7. слајд    Стилске фигуре

- алитерација:

- „Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
    Моја лепа звезда, мајка и робиња... “

            - „ Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...“

-  „Скупила си сузе у косе детиње.
    Све вас гледам сада крај гозбе сироте ...“

- асонанца:

            -    учестала употреба вокала у

Алитерација (према лат. аллитератио, што је настало од ад - килиттера - слово) представља понављање неких сугласика или сугласничких група у реченицама или стиховима...

Асонанца (према лат. Assonare -  звучати у складу) је фигура дикције која настаје понављањем истих самогласника ради постизања одређеног звучног ефекта.

8. слајд   Стилске фигуре

- контраст:

„Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.“

- контрастне слике таме и светлости(очајање и наде) – мајка робиња – моја лепа звезда, моја дивна зоро, мој сјајни животе. . .

Истакнут је још један појам, стилска фигура – реторско питање. „Боже! Шта ли данас у Србији ради?”

9.  слајд   Језик и стил

Песму карактерише:

- густа метафорика (веома наглашена трећој строфи):

      - метафоричне именице ( поноћ, звезда, робиња, улице страха, душа светиње ...)

      - метафорични придеви

      - метафорични глаголи (тиња мисао, расте земља

- елементи „непесничког“, разговорног језика

- наглашена употреба заменица првог и другог лица „ти“, „ви“

- употреба присвојних заменица - твоје гладне очи, моја дивна зоро ...

- учестали облици приповедачког презента, смењивање слика - идеш, улазиш, гуше, суше, тресе ...

Завршни део часа

10. 11. слајд  Поруке дела:

- „Породица је уточиште у бездушном  свету.” Кристофер Лаш

- “Имати где отићи је - дом. Имати некога да волимо је - породица. Имати обоје је - благослов.”Д.Хеџис

- „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица је несрећна на свој начин“ Толстој                                                                                                   

-  Туђина је болна и у рату и у миру.

- „Бољи су своји и кршеви голи, но цвјетна поља куд се туђин креће".                  Алекса Шантић 

- „Боље је живети у својој домовини у невољи, него у туђини у задовољству.” Индијска пословица

- Јер од свих туђина на које смо осуђени, најсношљивија је ипак сопствена.

- Ништа људе не везује тако као заједнички и срећно преживљена несрећа.     Иво Андрић

- Изрази своју бол речју. Бол која не говори гуши пуно срце док не пукне.           Шекспир

Свој међу туђима и туђ међу својима

     https://www.youtube.com/watch?v=sbmU2lHYF7A

Раде Шербеџија - Пијанство (В.Петковић Дис), Сава Центар 2007.

Извођење квиза.

Ученици добијају домаћи задатак на тему:  Присуствовао сам угледном часу 

Истраживачки задаци за песму „Међу својима“, Владислава Петковића Диса

-          Појам елегије као врсте лирске песме у којој се исказују тужна осећања.

-          Просторна и временска локализација песме.

-          Одреди тему песме?

- Прва строфа:

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

-          У каквим околностима је песма настала?

      -     Којим стиховима лирски субјекат исказује своје расположење?

-          Какво душевно расположење песниково је осликано у стиху: ''У мом срцу поноћ''?

-          Коју стилску фигуру препознајеш у овим стиховима?

-          Како се лирски субјекат осећа у одсуству вољених особа?

-          Шта је за песника једина светлост у мрачном расположењу?

-          Које метафоре песник користи за своју драгу?

-          Објасни значење метафора у првој строфи.

-          Која је форма излагања заступљена у првој строфи?

- Друга строфа:

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

      -    У другој строфи дата је слика пролећа у Србији. Која осећања у песнику буди долазак пролећа?

      -     Које појмове користи песник да дочара слику пролећа?

-          Како изгледа окупирана Србија?

-          Коју слику песник супротставља слици пролећа у отаџбини?

-          Којим речима је дочарана ратна атмосфера у Србији?

-          Пролеће и рат су у супротности. Како се зове употребљена стилска фигура?

- Трећа строфа:

Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: “Нека живе деца.”

-          Шта значи метафора улице страха?

-          Објасни значење метафоричне синтагме „твоје гладне очи”? Шта говоре очи вољене жене?

-          Зашто јој душа јеца?

-          Објасни последњи стих треће строфе?

- Четврта строфа:

Улазиш у собу.  Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
“Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?”

      -     Пронађи метафору којом се називају деца.

-          Која четири рата помиње песник?

-          Пронађи замишљени дијалог.

-          Шта се постиже употребом нежних дечијих речи мама и тата?

-          Елементи непесничког језика – разговорни стил?                  

- Пета строфа:

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Напољу је видно, као пред свитање.
К'о да ће се дићи гробови и људи

-          Покушај да објасниш видност која ће дићи гробове и људе?

-          Пронађи поређење у претпоследњој слици и објасни његову уметничку вредност.

-          Пронађите градацију у опису плача песникове драге.

-          Зашто песник каже да је дечје питање – невино питање?

-          Објасни како дечије питање „дуби дубљу рану“?

-          Обележи део песме у којој нарација преузима улогу дескрипције.

-          Пронађи градацију у опису плача песникове супруге. 

- Шеста строфа:

Скупила си сузе у косе детиње..
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

-          Каква је судбина песникове породице?

-          Како си разумео стих: „Скупила си сузе у косе детиње“?

-          Зашто је у породици гозба сирота?

-          Којим речима песник исказује своје дивљење према вољеној жени?

-          Зашто је уздиже до светачких висина? Чиме она то заслужује?

-          Којом речју се завршава песма

-          Које су поруке ове песме?

Језичко-стилска анализа:

-          Обнови језичко стилске фигуре обрађене у претходним разредима.

-          Посебно обрати пажњу на метафору, поређење, градацију, контраст ...

-          Потруди се да препознаш неке од њих у овој песми.

-          Које гласове понавља песник и посебно наглашава слоговима који се подударају?

Версификација:

-          Којим стихом је испевана песма?

-          Коју риму уочаваш?

-          Од колико стихова се састоји строфа. Као се зове таква врста строфе?

-          Обрати пажњу на паузе после шестог слога. Како се зове та пауза у версификацији?

-          У свакој строфи јасно се види преношење речи из једног стиха у други. Како се зове тај стилски поступак.