Осврт на Софијин роман
Један од најтежих
задатака сваког
прозног писца свакако је способност
скретања и окупирања пажње читалаца већ уводним делом своје књиге. Нашој младој
ауторки Софији Димитријевић то, као да није био проблем. Већ првом реченицом своје књиге Не желим да се преселим у Лос Анђелес, Софија је
заголицала нашу знатижељу и пробудила читалачко интересовање да што пре сазнамо
зашто главна јунакиња, иначе наратор у овом делу, не жели на поменути пут.
Радознало крећемо
у авантуру читања, препуштамо
се, са
пуном дозом поверања и вером
да ће нам читање донети дозу пријатности и задовољства.
Четрнаестогодишња
девојчица Викторија, главна јунакиња у делу, нас,
говорећи у првом лицу, уводи у причу о себи, својој породици и мајци, која после развода, са новим изабраником, жели живот да настави у
Лос Анђелесу. Све то не би можда ни било толико страшно за Викторију да у
Америку не жели да поведе и њу.
Викторија нас, исповедним
тоном, отварајући врата своје
душе, и заводећи нас ишчекивањем, упознаје са емотивном драмом која се дешава у њој,
у души једне тинејџерке, као последица развода
родитеља. Тежину развода појачава мајчина одлука да је одведе далеко од свих, њој
блиских људи, који јој овај тежак тренутак, својим саветима, пажњом и љубављу ублажавају.
Ово је једна од оних књига која се чита у једном
даху. Док читамо ову причу пуну горке реалности
проткане емоцијама имамо осећај да је ово једна од прича о нама, и о нама
блиским људима какви постоје у сваком друштву. Писац се читаоцу
обраћа као приповедач, и
то веома успешно, избегавајући
замке патетичности и сладуњавости.
