Професионална филозофија

Моја професионална филозофија

Моја професионална филозофија еволуирала је током двадесет година наставног искуства. 

Када се осврнем и размислим о својим уверењима о настави и учењу, сматрам да је моја мисија као наставника трострука:

- да промовишем српски језик;

- да развијем код ученика ентузијазам за учење и примену наученог;

- да ђацима обезбедим чврсту основу за даље учење.

Трудим се да мотивишем ученике да заволе и уче предмет који предајем. Да би га заволели, трудим се да наставне и ваннаставне активности учиним што интересантнијим, комбинујући вредности традиционалних метода са иновативним методама и облицима рада.

Често истичем циљеве учења и садржај предмета и јасно износим ученицима шта од њих очекујем и како да уз моју помоћ, а својим трудом, дођу до жељеног циља.

Настојим да не преносим ученицима информације које ће меморисати, већ да им пренесем знања која ће моћи практично да примене. У зависности од садржаја и природе градива које обрађујем, као и индивидуалних разлика које постоје међу ученицима, бирам и начине рада. Залажем се за то да учионица заиста буде место где ће ученици константно бити ангажовани у процесу учења, али где ће се истовремено сви осећати добро.

Припремам се за часове темељно и трудим се да у припремању будем креативна и да ми припреме не буду само папиролошка, формална обавеза него да стварно служе сврси.

Трудим се да ми васпитни део рада са децом буде испред образовног јер оно што у школи пропустимо од градива, можемо надокнадити касније, али погрешно прихваћен систем моралних вредности никада се не може исправити.

Сматрам да често нисмо свесни колики смо узор ученицима. Свесна тога, трудим се да мој однос према ученицима, раду и свеукупно моје понашање буде узорно.

Посао којим се бавим ми омогућава да испољим сву креативност коју поседујем, тако да се трудим  да ми сваки час не изгледа исто. Увек постоји начин да се материја изложи на другачији и занимљивији начин. Трудим се да мотивишем децу на разне начине и прилагођавам се њиховим потребама.

Сматрам да је обавеза сваког образованог човека да се стално усавршава због унапређивања начина рада и проширивања видика.

Сматрам да технологија никада неће и не сме да замени наставника, али да умногоме може да помогне осавремењивању процеса образовања и ефикасноснијем усвајању знања.

Данас, када је ученицима доступна савремена технологија и савремени начин комуникације, улога наставника налази се пред новим изазовима. Тражи се нови профил наставника. Обавеза је наставника да иде у корак с временом, како би ишао у корак са ученицима, који су већ увелико у дигиталном свету и који неретко на том пољу могу да се нађу у улози едукатора. Наставу треба учинити интересантном и изаћи из конвенционалних оквира. Само тако можемо да усмеримо ученике на корисне и примењиве садржаје на интернету и на предности које нам је донела технолошка револуција.

Непрекидни живот са младима има своје специфичне дражи и лепоту. Он тражи да наставник буде близак младима, да их разуме, да схвата њихове потребе, проблеме и радости - да на одређен начин живи њихов живот.

Шта ме мотивише? Љубав према деци. Волим свој посао и своје ученике.

Свесна сам обавеза и одговорности коју мој позив са собом носи. Преда мном су млади умови које треба обликовати и усмерити на прави пут. Знам да сам, на жалост, некој деци једина подршка. Трудим се да децу мотивишем, да истакнем вредност образовања,  да им наставне садржаје учиним занимљивим, тражим нове методе и технике да им важне појмове приближим, олакшам им учење и из њих извучем оно најбоље.

Наставник који није свестан вредности образовања и није заинтересован за младе не може бити добар, успешан. Моја жеља да будем добар наставник није само професионална тежња ка усавршавању него и лична, морална обавеза коју са собом мој позив носи.

Одговорност, промишљање, усавршавање, стално ослушкивање шта интересује ученике, држање корака са новим достигнућима, научним приступима и трендовима - све су то премисе без којих нема искорака у ''боље''.  

Све ово могуће  је само ако волимо свој посао, ако смо му посвећени, ако смо у непрекидној потрази за новим знањима, ако смо ентузијасти.     Тања Ђорђевић

Моћ и снага речи

Реч открива тајне ума и срца, разоткрива начин човековог размишљања и поглед на свет.

Колико је велик дар речи, толико су жалосне последице злоупотребе тог дара.

Правило прво - Мисли шта говориш.

Одмери  у себи ону реч која ти је на врх језика. Промисли како ваља, па тек после реци, и никада нећеш због тога зажалити.

Правило друго - Не говори оно што не мислиш.

Не буди неискрен, не греши душу. Боље је прећутати него говорити неистину.

Правило треће - Не говори све што мислиш.

Правилно процени сабеседника и његово душевно расположење. Да ли је он данас спреман да од тебе чује оне речи које ће твоје срце мирно примити три дана касније? Да ли ће му донети корист оно што ти намераваш да му кажеш? Да ли му је потребно да чује твоје мишљење о том питању? Да ли ћеш неког довести у неприлику и да ли ћеш одати туђу тајну својом неопрезном речју? Неки су три поменута правила сводили на једну златну формулу мудрог говора:

Мисли шта говориш, коме говориш, зашто говориш, где говориш и какве ће због тога бити последице.

Штедимо речи као бисере кад их из уста просипамо, окусимо им значење, промислимо о суштини коју покрећемо, ваљајмо их све дотле док се не избрусе као белутак, док се не избеле као светлост, док не пламте љубављу...Делимо их као да злато делимо  и ткајмо њима таласе доброте и разумевања да нико више никад не настрада, па ни онај који их изговара. Јер твоја лоша реч не обитава у мојој души, но у твојој, ти зрачиш њеним мраком, а не онај коме си речи упутио.

Да свако просветли само мрак својих речи, овај би свет синуо као небески свод хиљадама звезда!

„Учитељски позив је узвишен и племенит. Али учитељ није онај који је одгајан и образован за учитеља, него онај који је дубоко уверен да је учитељ и да друго не може бити!“ 
Лав Николајевич Толстој

„Најважнији мотив за рад у школи, а и у животу, јесте задовољство у раду, задовољство у његовом резултату и знање о вредности коју тај резултат има за заједницу... “   
Алберт Ајнштајн

„Само ако се стално усавршава учитељ је способан да истински поучава и васпитава. “       Достојевски

„Добар учитељ никад не заборавља да је и сам био дете. Сухомлински

„Образовање је најмоћније оружје које можете користити да бисте променили свет"    Нелсон Мендела

Поучавати друге значи давати себе другима.

Бити учитељ је више од звања и занимања. То је позив.

Ипак: учитељ само отвара врата - али ви улазите сами...

ЛИЧНА ПРОФЕСИОНАЛНА ФИЛОЗОФИЈА

Планирање 1. Припремам се за наставу и поседујем планове у складу са прописаним програмом 2. Оганизујем наставу у складу са индивидуалним потребама ученика. 3. Трудим се да постављам јасне и оствариве циљеве. 4. Трудим се да планирам активности које задовољавају интересовања и потребе свих ученика. 5. Планирам различите облике рада. 6. Планирам израду и употребу одговарајућег дидактичког материјала 7. Процењујем постигнућа ученика. Настава    1. Трудим се, и најчешће успевам, да јасно саопштим циљеве. 2. Организујем активности у складу са постављеним циљевима. 3. Трудим се да откријем способности својих ученика и да их мотивишем одговарајућим активностима. 4. Стварам услове за активан рад свих ученика и подстичем их на рамишљање.. 5. Омогућавам ученицима тимски рада и рад у пару. 6. Упућујем ученике у коришћење додатне литературе (интернет, енциклопедије...) 7. Приликом организовања активности поштујем индивидуалне и групне потребе и предзнања ученика. 8. Реализујем часове додатне наставе, часове допунске наставе и ваннаставних активности. Организација рада у учионици   1. Трудим се да створим позитивну атмосферу за рад ученика. 2. Најчешће одржавам пажњу интересовање свих ученика током часа. 3. Користим различите изворе учења. 4. Водим  евиденцију о сваком ученику. 5. Трудим се  да моји ученици поштују правила рада и понашања. 6. Најчешће имам припремљен дидактички материјал и одговарајућа наставна средства Оцењивање     1. Упознајем ученике са са стандардима оцењивања и праћења рада 2. Користим диференциране тестове. 3. Редовно пратим напредовање сваког ученика. 4. Ученике правовремено обавештавам о постигнућима. 5. Водим  евиденцију о постигнућима сваког ученика. 6. На основу постигнутих резултата ученика и мишљења ученика о својим постигнућима (портфолио) предузимам одговарајуће кораке у циљу побољшања наставе и учења. Међуљудски односи    1. Подстичем ученике да се међусобно уважавају. 2. Успешно комуницирам и одржавам добре односе са већином из групе: -колегама -ученицима -осталим особљем -родитељима 3. Нудим подршку и савете другима (колегама, ученицима, родитељима, стручној служби...) 4. Прихватам подршку и савете других (директора, колега, ученика, родитеља, стручних служби...) 5. Сматрам да сам добар сарадник у тимском раду. 6. Поседујем способност емпатије.

Нешто као мото наше професије...

Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем.

Много тога око вас убијаће вам мотивацију. Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин. Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима.

Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ, а они су само власници квадратних метара!

    Покушавају да омаловаже професорско занимање. Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности.

Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

    Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности!

Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да саржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу.

    Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса! Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

19. 6. 2013. године проф. др Рајна Драгићевић

Говор намењен дипломцима Филолошког факултета.Написала га је професорка на истом факултету, проф. др Рајна Драгићевић, и прочитала будућим професорима на њиховој апсолвентској вечери.