Пилипенда, Симо Матавуљ - рад у бази Дигиталне школе

                                      Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Прелистај припрему ...

 Кликни на линк http://anyflip.com/hrku/pnfk/

1. Подаци о часу

Дефинисање часа

Предмет: Српски језик                                                                                           

Разред: осми

Назив наставне теме:

Назив наставне јединице: Пилипенда, Симо Матавуљ

Тип часа: обрада / утврђивање

Увођење новине

Обрада приповетке подразумева  њено двоструко локализовање: у историјски и друштвени контекст; корелацију са наставом историје и верске наставе; (самостално проучавање историјских извора - текстова, слика, самостална припрема и презентација радова у ppt формату, провера усвојених знања  у форми квиза, израда паноа, коришћење речника МС и  САНУ, Речника симбола, интернет страница...).

Информатичка технологија ми је помогла да оваквим корелативним приступом настави ученике усмерим и пружим им могућност да сазнања из различитих области обједине и усаврше.

Час је осмишљен је и направљен у Power Point-у и изводи се уз помоћ рачунара и видео бима. На часу је примењен тематски приступ у планирању наставних садржаја, тимски рад наставника и ученика током организовања и реализације часа, као и евалуација која се вршила путем евалуационих листова.

Мотивација

Прича о снази, храбрости, истрајности и  несаломивости једног малог човека и подсећање на један тежак историјски тренутак за српски народ, положај Срба у Далмацији у време унијаћења 1843, у временима великих искушења и пада морала са којима се суочава савремено друштво, свакако је добра и поучна за ученике.

Сама приповетка пружа низ могућности, да се кроз један креативан приступ обради ове наставне јединице омогући трајно усвајање знања. 

Организацијом овакве врсте часова желела сам да подстакнем активно учешће свих ученика у свим сегментима анализе и интерпретације часа кроз корелацију више наставних предмета.

Мотивација је подстакнута  коришћењем савремених наставних средстава: видео бим, рачунар, интернет, креирање квиза и Power Point презентације.

Циљеви часа

Циљ часа: Упознавање ученика са животом и радом Симе Матавуља, великим српским приповедачем, лирским реалистом, изврсним мајстором приповедања и великим узором другим писцима.

Анализа једне од његових најбољих приповедака која говори о постојаности, доследности и љубави човека према Богу и вери. Указивање на тему приповетке Пилипенда која представља једну реалну слику живота, на релацији човек - страдање - Бог. Реалност те слике примењива је на било који период човечанства и вечно је актуелна.

Упућивање и усмеравање пажње ученика на уметнички свет приповетке; објаснити историјске прилике у којима се радња приповетке одвија, проблем унијаћења Срба у Далмацији средином деветнаестог века.

Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских осећања.

Образовни циљ: Упознати ученике са чињеницама везаним за живот и стваралаштво великог српског приповедача Симе Матавуља и указати на функционалност тих чињеница за боље разумевање његовог књижевног дела. Извршити локализацију приповетке; временску и просторну - горња Далмација, сиромашно Петрово Поље, село К, средина 19. века. Указати на историјске чињенице  на које се Пилипенда ослања: унијаћење Срба, однос православног и католичког света, културног идентитета Срба из Далмације и државне моћи Аустрије.

Истраживачким читањем и задацима пратити судбину главног јунака Пилипенде и његов однос према унијаћењу. Ивршити  карактеризацију ликова; проникнути у унутрашњи свет главног јунака, спознати проблеме обичног човека и снагу воље да се не издају основна морална и људска начела.

Указати на универзални смисао приповетке и богатство њених филозофких, социјалних, културних и естетских порука. Упознати ученике са одликама реалистичког приповедања. На основу садржаја текста уочавати реалистичке слике описа ентеријера, екстеријера.  

Истицање љубави као најснажнијег људског осећања и вере као покретачког мотива којим човек савладава све препреке.

Васпитни циљ: Оспособљавање ученика за аналитичко-синтетички приступ анализи приповетке и откривање њене уметничке вредности. Развијање критичког мишљења и оспособљавање ученика да препознају и вреднују уметничка дела. Указивање на  моралне и исправне поступке главног јунака и истицање особина које испољава у тешком и пресудном тренутку: племенитост, правичност, постојаност, издржљивост, непоколебљивост и истрајност у очувању вере и личног достојанства.

Побудити поштовање ученика према националној прошлости, очувању идентитета; гајити позитивне људске особине као што су: искреност, моралност, преданост вери, љубав према сопственом народу. Неговати осећање толеранције и човекољубља. Указати и на значај вере у исправност личних поступака као неизоставног ослонца у човековом животу.

Функционални циљ:

Неговање љубави према књижевности и буђење радозналости за читање књижевног стваралаштва Симе Матавуља. Оспособљавање ученика за истраживачки рад, развијање љубави према самосталном проучавању књижевноуметничког дела, развијање критичког мишљења. Оспособљавање за коришћење интернета и рачунарске технологије у образовне сврхе. Навикавати ученике да самостално формулишу водеће идеје и уметничке поруке дела. Подстицати их да уочавају и тумаче стилску употребу различитих облика казивања, и при томе их повезују са другим елементима дела: ликовима, композицијом, мотивима. Учвршћивати и проширивати знања о књижевним терминима: пејзаж, дескрипција, монолог, дијалог, портрет.

Методе и облици рада

Методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе, аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода

Облици: фронтални, индивидуални, групни

Корелација: историја, верска настава, ликовна култура, информатика, корелација унутар предмета

Стандарди:

Основни ниво:

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ...

CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

Средњи ниво:

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту

CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)       

Напредни ниво:

CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу

CJ.3.4.4. проналази и именује све врсте стилских фигура и одређује њихову функцију у тексту

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеКључни појмови: реализам, реалистичка приповетка, новела, ентеријер, екстеријер, пејзаж, приповедање, статички и динамички мотиви, унијаћење, верски мотиви, сиромаштво, глад, Петрово Поље, оданост вери, духовна снага

Усаглашеност са наставним планом и програмом

Час је предвиђен наставним планом и програмом за осми разред основне школе.

Постоји корелација унутар самог предмета, на самом часу ученици примењују стечена знања о основним елементима структуре књижевног дела. Теоријске појмове које су усвојили на претходним часовима, сада директно користе приликом решавања захтева постављених на овом часу. Уочљива је корелација наставне јединице „Пилипенда“ са наставним садржајима историје, верске наставе. Практично се примењују  и стечена знања из рачунарства и информатике и ликовне културе.

Услови за реализацију часова

За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика.Такође, да би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су ученици добили на неком од претходних часова.

Час може да се реализује у кабинету српског језика или било којој другог учионици.

Укупно време потребно за реализацију теме: два школска часа

Место рада: учионица, свечана сала

Литература:

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд,2009.

Велибор Глигорић, Српски реалисти, Просвета, Београд, 1970.

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 2004.

Димитрије Вученов, О српским реалистима и њиховим претходницима, Друштво за српскохрватски језик и књижевност, Београд, 1970.

Милорад Најдановић, Српски реализам у XIX веку, Београд, 1962,

Љиљана Бајић, Зона Мркаљ, Читанка за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009.

Љиљана Јанковић, „Симболика имена у приповеци Пилипенда Симе Матавуља”, часопис „Православље”, 2009.

Библија, Књига о Јову, Глас цркве, 2007.

Сајт „Књижевност'' -  http://silvy1102.wordpress.com/    

Сајт „Православна Српкиња'' - www. pravoslavnasrbkinja.blogspot.com

Звучни запис приповетке „Пилипенда''  са сајта: http://www.youtube.com 

Организација часа:

Наставник благовремено обавештава наставнике и сараднике о термину одржавања угледног часа који се, по правилу, на почетку школске године, планира у оквиру плана активности стручног већа.

Пола сата пре почетка припрема се простор за одржавање часа. Уколико су предвиђена техничка средства за поједине делове часа, морају се на време проверити (микрофон, рачунар, пројектор, видео-бим, паметна табла). Припремљени су евалуациони упитници који ће бити подељени учесницима и наставницима. Детаљнији опис часова налази се у писаним припремама

Ток часова:

Први час (обрада):

планирани садржај рада	активност наставника	активност ученика	методе и облик рада	начин праћења рада ученика	Очекивани ефекти
Уводни део часа 15	најављује тему часа, мотивише ученике за рад, покреће презентацију, слуша и допуњава излагање ученика	излажу садржаје презентације, информишу, објашњавају	монолошка, дијалошка метода; индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, посматрање, подстицање	мотивација за прихватање новог начина рада, укључивање у рад, заинтересованост, радозналост
Главни део часа 25	мотивисање,   разговарање, постављање питања, подстицање на размишљање, анализирање, закључивање	проналажење, повезивање, одговарање на питања, допуњавање, закључивање	дијалошка, монолошка,текстуална, метода запажања и показивања; индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, разговор, дискусија, степен пре-познавања изнетог садржаја	мисаоно ангажовање, разумевање и повезивање, јачање радозналости,    заинтересованост за рад, повезивање градива, прихватање новог начина рада
Завршни део часа 4	резимирање садржаја, игра асоцијација, информације о активностима на следећем часу	проналажење, повезивање, закључивање	дијалошка, фронтални	слушање, разговор	активно учешће у процени активности, закључивање, мотивисаност за даљи рад
Евалу-ација 1	дели листиће са питањима за евалуацију	попуњавање листића, оцењивање часа	индивиду-ални	прати попуњавање листића	искреност у процени часа, разумевање  изнетих садржаја

Ток наставног часа

Уводни део часа

Наставник у уводном делу часа упознаје ученике са биографским подацима о писцу, као и са историјским чињеницама неопходним за правилно и целовито тумачење текста.

Посебна пажња се посвећује положају Срба у Далмацији деветнаестог века, термину унијаћења.

- Откријте како је Матавуљ у својој приповеци представио борбу часног човека са животним неприликама које им намећу други људи, али и природа која их окружује.

Ученицима је лексика старе Далмације недовољно позната, па наставник, у уводном делу часа, тражи од ученика да изнесу све непознате и мање познате речи које су им ометале разумевање текста приповетке.

Наставник покреће припремљену презентацију коју прати излагање ученика.

1. слајд   Биографија

- рођен 14. септембра 1852. године у Шибенику где је завршио је италијанску и српску основну школу

- након ниже гимназије, пожелео је да буде монах, те одлази у манастир Крупу, али убрзо одустаје од ове  

  идеје и уписује задарску учитељску школу

- међутим, православно опредељење даје трајно обележје његовом књижевном стваралаштву

- десет година радио је као учитељ у далматинским селима

- једно време провео је у Црној Гори где је променио више занимања: радио је као професор цетињске

  гимназије, надзорник основних школа, васпитач деце кнеза Николе, па  и уредник службеног листа „Глас Црногорца”

- долази  у Србију где ради као гимназијски професор у Зајечару, а касније предаваje француски језик у

  Београду где постаје „слободни писац” након женидбе са богатом удовицом

- самостално је проширивао знање, те је био један од најобразованијих српских писаца

- умро је 20. фебруара 1908. године у Београду

2. слајд   Књижевни рад

- иако је касно почео са књижевним радом, иза себе је оставио велики број књижевних остварења:

- велики број приповедака (око сто)

- два романа „Бакоња фра Брне” и „Ускок”

- недовршену аутобиографију „Биљешке једног писца”

- две драме, мемоаре и путописе, преводе са француског и италијанског језика

- трудио се да што боље прикаже обичаје, народна веровања, али и однос према животу људи у

   крајевима у којима је боравио тако да се његове приповетке могу поделити у три групе:

    - из далматинске средине - збирка приповедака „Са Јадрана”

    - из црногорске средине - збирке приповедака „Из Црне Горе и  Приморја” и „Из приморског живота

    - из београдске средине - збирке приповедака „Из београдског живота” и „Београдске приче”

- најцењенија и најпознатија његова дела су везана за приморски живот: приповетке „Пилипенда” и „Поварета” и роман „Бакоња фра Брне” .

- био је члан Српске краљевске академије, његова стваралачка величина успела је да фасцинира цео свет, 

  за живота превођен је на  неколико страних језика.

3. слајд  О Матавуљевом приповедачком умећу

-          поступно је изграђивао свој таленат, трудећи се да се све време лично усавршава

-          читао је не само француске и италијанске књижевнике већ и научнике и мислиоце, био је добар познавалац историје и филозофије, врстан етнолог и антрополог

-          читајући и преводећи француске реалисте и натуралисте развио је свој књижевни укус и учио вештину писања

-          почео је писати по узору на Золу и Мопасана од којих је научио да оштро, објективно и савесно посматра живот

-          потпун и чист реалиста, последњи представник нашег класичног реализма, један од најмоћнијих представника српске прозе

-          пише богатим и изражајним језиком; поседује велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи

-          вешт портретиста - уместо дугих описа и анализа личности, давао је живу и упечатљиву слику, која је унутрашњи живот његових јунака разоткривала у једном потезу

-          одликује се способношћу да запази и одабере карактеристике лица и ситуација, да то каже занимљиво, неусиљено и једноставно

-          створио је богату и разноврсну галерију оштро и тачно извајаних типова

-          описује разне српске крајеве и људе из разних друштвених слојева

„Матавуљ је своје књижевне другове надмашао својим интелектуализмом, својом књижевном културом, својим знањем књижевног заната, и он је у српској књижевности врло лепо представљао европског писца”. Јован Скерлић

„… Мало који писац је, у свом уметничком стварању, знао да тако вешто искористи лично искуство из живота, као што је то учинио Симо Матавуљ. Догађаји којима је био сведок, људи с којима се састајао, приче које је у народу слушао – све је то нашло да се смести у његовим приповеткама“.                                                                                                              Марко Цар

4. слајд   Савременици о Матавуљу

„Свако ново пречитавање његове приповетке испадало је за мене увек тако да ја полажем испит пред мојим писцем, а не он преда мном, да ја сагледам у његовом тексту оно што некад нисам успео ни могао да видим, било да се ради о јаким, било о слабим странама дела. И сада сам, после толико година, нашао дивљење пред том јасном и реалистичком прозом, у којој се заиста копно додирује са морем и планински ваздух меша са морским.“                                                  Иво Андрић

„Његов таленат био је шири од свих оних сувремених писаца који су имали и више славе и више читалаца... Из разговора с њим видело се сваком приликом да је познавао све новитете и да је био у току каријере и најмлађег писања на страни. А то је, као што знате, тако редак случај код нас, где се говорило да треба певати као што пева птица. У овом погледу Матавуљ је био један од најређих људи међу нама.”                                                                                                                      Јован Дучић

„У књижевности свога доба Матавуљ има једно нарочито место. Он потпуније но ико представља у српској књижевности модеран европски реализам. Он се одликује оштрим посматрачким даром, јасним и ведрим духом, трезвеним поимањем живота, ретким способностима да ствари добро уочи и да их добро каже, да нађе и обележи карактеристичне типове, да дâ јаке и потпуне слике целих средина. Његов стил је прост, одређен, прецизан, књижеван без реторике, непосредан, једар,   без фраза и без боје, класичан у добром смислу речи.“                                  Јован Скерлић

„… Дубоко познавање психологије приморског човека и приморске средине, јака моћ опажања и, према томе, тачна карактеристика људи и прилика, све то тим причама даје нарочиту драж и, крај тога, неко обележје истинитости, каквим се ретко када одликују други наши приповедачи…“          Марко Цар

5. слајд  Опорука

Према изричитој опоруци својој, Матавуљ је сахрањен веома скромно, „без помпе, без ларме, без музике, без венаца, без силних попова, без говора, без споменика, без парастоса, дискретно и отмено”

Првак наше приповедне прозе, академик, почасни члан Матице српске, члан управног одбора Српске књижевне задруге, председник Српског књижевничког друштва (три пута биран на то челно место), носилац три ордена (Даниловог, Таковског и Светог Саве) починуо је у обичној хумци

Касније,  по жељи своје супруге, премештено је његово тело у раскошну гробницу од белог мермера, с рељефом Богородице и речима „Пресвета Богородице спаси нас”, рад угледног оновременог вајара,Ђ. Ј.

Главни део часа

6. слајд  O приповеци

-          приповетка Пилипенда  Симе Матавуља први пут је, са  под насловом  „Из горње Далмације", објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку „С мора и с планине“                                                                           

-          приповетка  говори о тешком животу сиромашног српског православног сељака, који не жели да промени веру, иако би тиме пребродио тешку економску ситуацију у којој се налази

-          приповетка је базирана на историјским чињеницама, односно обрађује проблем унијаћења Срба у Петровом пољу у Далмацији, у 19. веку

-          приповетка Пилипенда је мало ремек дело за себе.Она је најдубљи израз поверења и љубави писца према Србима у селима далматинског залеђа, који, и поред свих притисака, помора и глади,нису хтели да приме туђу веру

7. слајд  Временска и месна локализација

-          радња се дешава у зиму 1834. године у селу Кричке, у Петровом Пољу, у горњој Далмацији

-          село К. је насељено само православцима, од којих су се неки већ уписали у „царску вјеру“, односно постали унијати

-          у центру села налази се мала православна црква, док се огромна унијатска гради на крају села

-          зима је и влада глад међу становништвом, због изузетно слабе летине

-          људи  су почели умирати од глади што је искористила аустроугарска власт - среска власт дели жито народу, католици добијају на почек (отплаћују након нове летине), док православци добијају на поклон, под условом да постану унијати.

-          искушење је премашило снаге многих, али не и снагу Пилипа Бакљине

-          онима који су продали веру за кукуруз Пилипенда је био „живи,оличени пријекор„

-          како би се решили своје савести, неуморно су понижавали Пилипенду, говорећи му да ће и он кренути њиховим стопама.

-          Међутим, он је и био непоколебљив:

„Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!” 

8. слајд  Унијати, гркокатолици

-     верска заједница, која је постојала у 19. и 20. веку, у Далмацији

-          појавили су се 1832. године, а нестали у Другом светском рату, вративши се у православну веру

-          то су били Срби православци, који су склопили унију са Римокатоличком црквом и признали

-          врховну власт Папе, чиме су изашли из оквира Српске православне цркве

-          задржали су православне црквене обичаје – крстили су се са три прста, славили славу, служили

-          литургију на квасном хлебу, причешћивали се под оба вида, носили браду и склапали брак код

-          свештенства, имали су иконостас у цркви у којима није било клупа за седење

-          унијаћење је спровођено уз потпору државе, а цар је лично финансирао изградњу верских објеката

-          Срби су прелазили у унијате под различитим обећањима државе, тада Аустријског царства - онима који приме „царску веру“ обећавана је помоћ у храни за време гладних година, запослење у државним пословима, па чак и повлачење оптужби за кршење закона

-          Срби и Српска православна црква су то доживљали као насилан покушај покатоличења и затирања православног становништва Далмације, а Хрвати и Римокатоличка црква као мирољубиво склапање заједништва две вере

-          проблем унијаћења једно је од великих питања у српској култури 19. века

-          унијаћење је било присутно у свим крајевима Аустријског царства у ком је живело православно стан.

Село Кричке

-          познато по томе што се у њему јављају први унијати

-          било је центар унијаћења, седиште гркокатоличке цркве у Далмацији у 19. веку

-          1835. године изграђена је унијатска црква

-    унијати су постојали у Кричкама до краја II светског рата, када су се вратили православљу

9. слајд  

Књижевни род: епика

Књижевна врста: реалистичка приповетка, новела

Тема: Веома тежак положај православног живља у Далмацији за време унијаћења у 19. веку

           Пилипендина храброст, постојаност и одлучност да ни по коју цену не превери  упркос

           тешким околностима у којима се налази и притисцима које стоички подноси

Идеја: Пишчева жеља да истакне и сачува од заборава све оне храбре мале људе који су у временима  

           тешких искушења успели да сачувају своје достојанство и своју веру

Начини изражавања:

-          описивање, дескрипција (ентеријер, екстеријер, пејзаж, портрет)

-          приповедање, нарација (хронолошко, ретроспективно)

Језичко-стилске фигуре:

-          персонификација, метафора, контраст, поређење, хипербола, ономатопеја

Ликови:

- Пилип Бакљина, звани Пилипенда: кракат, дуга врата, обле главе, клемпавих ушију, великих уста, крупних жућкастих зуба, четкастих проседих бркова; гласа налик режању љута пса ...

- Јела Пилипова: ситна жена, ружна, без повезаче

- Јован Кљако: живолазан старчић који је, под старост, преверио

10. слајд  Начини изражавања

Описивање, дескрипција

Највише има описа који су пластични, језгровити и оригинални. Писац се највише бави ентеријером, а мање екстеријером. Велику пажњу посвећује и описивању својих ликова.

Ентеријер:

„Запаљено смреково корење давало је више дима него пламена, дим је плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров покушавајући да изађе кроз једини отвор на крову. У једном углу кревет испуњен сламом, али сав расклиман, у другом разбој и на њему неколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са неколико комада посуђа; око огњишта још два-три лонца и толико троножних сточића...“

Екстеријер:

„На таваницу беше сложен товар јечмене сламе, а пред њим на земљи беше руковет сламе.„сламни кров”, „два бременца смрекових пањева” у дворишту, „неколико ситних грабових цепаница”.“

           Пејзаж:

„Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова Поља.“

          Портрет:

„Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилипенда, како су га сељани звали, јер кад диже руке поврх главе, умало не дохвати шевар на крову! Бјеше кракат, дуга врата и обле главе. Беневреци на њему бјеху сама закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зијехну, чинило се да ће прогутати лонац.“

11. слајд  Начини изражавања

Приповедање, нарација

Хронолошко приповедање

„Кад стигоше на колски пут, Пилипенда се осврте на планину Динару, која се бијељаше од снијега: тужним погледом прелети цијело Петрово Поље, које се црњаше у сухомразици; погледа жалостиво на сеоца што се нижу по рубовима и учини му се да види како по равни лети она страховита утвара, која већ од четири мјесеца дави народ.“

Ретроспективно приповедање

Наратор се удаљава од Пилипове свести и постаје хроничар дешавања у Далмацији 1843. - приповедање о  узроцима гладовања и уценама власти у прошлости.

„То је било зими године 1843. Због необично слабе љетине, још с јесени, завлада глад по горњој Далмацији. Пред Божић мало која кућа имађаше њешто жита, а због слабог саобраћала у оно вријеме, жито је споро долазило с мора у градове, а бездушни трговци ударише превелике цијене.“

Затим следи нараторово излагање Кљакове прошлости. Некадашњи јунак и велики борац против унијаћења који је учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, постао је, након двадесет и пет година, и сам унијат.

Монолог

Посебно драматичан и узбудљив моменат је Пилипов монолог, у коме се осећа трагика човека и његова морална величина који у издаји своје вере види издају своје личности и моралног достојанства.

„- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...“

Дијалог

У делу имамо два кратка али садржајна дијалога који откривају драматичну судбину јунака:

Дијалог Пилипенде и Јеле:

          - А хоћеш ли да се упишемо у ту... ту... вјеру?

          - Сачувај Господе! - рече Јела устукнувши и прекрстивши се.

Дијалог Пилипенде и Јована Кљака:

          - А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?

          - Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!

12. слајд  Стилске фигуре
Персонификација:
-   Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа у средини. (...)
-   Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима.
-   Сукобили би се њихови празни тужни погледи.

-   Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара ...
Метафора:
-    (...) учини му се да види како по равни лети она страховита утвара, која већ. од четири мјесеца дави народ.
-    (...)  једући га очима ... (метафора за глад)

Контраст:

Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља(...)

Поређење:

-   Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!

Хипербола: 

-   (...) сама кост и кожа.  (магарац)                        
Ономатопеја:

-    глаголи хукну, букну ...

Завршни део часа

Игра асоцијација

Коначан одговор прве асоцијације - православље

Коначан одговор друге асоцијације - новела

Други час (утврђивање):

планирани садржај рада	активност наставника	активност ученика	методе и облик рада	начин праћења рада ученика	Очекивани ефекти
Уводни део часа    10	покреће квиз презентацију, мотивише ученике за рад, подстиче на размишљање и резимирање обрађених садржаја	повезивање обрађених садржаја,   активно     учествовање, одговарање на питања, допуњавање датих одговора	дијалошка метода; индивиду-ални и фронтални oблик рада	слушање, посматрање, подстицање, дијалог	мотивисање и активно укључивање ученика у рад,  закључивање, мотивисаност за даљи рад
Главни део часа    30	излагање, репродуковање презентације, објашњавање, усмеравање пажње, мотивисање,   разговарање, постављање питања, подстицање на размишљање, анализирање и  закључивање	праћење излагања  на ПП презентацији, активно учествовање, изношење ставова, повезивање, проналажење, допуњавање, смисаоно вербално учење	дијалошка, текстуална, метода запажања и показивања индивидуални и фронтални облик рада	слушање, разговор, подстицање, посматрање, степен пре-познавања изнетог садржаја	мисаоно ангажовање, разумевање и повезивање градива, развој радозналости,    заинтересованост за рад
Завршни део часа    4	закључивање, подстицање на препознавање порука	закључивање и изношење порука дела	дијалошка, фронтални	слушање, разговор	активно учешће у процени активности, закључивање, мотивисаност за даљи рад
Евалу-ација    1	наставник дели листиће са питањима за евалуацију	попуњавање листића, оцењивање часа	индивиду-ални	прати попуњавање листића	искреност у процени часа, разумевање  новог градива

Социјална карактеризација

Све у Пилипенди подешено је тако да укаже на трагику и тешкоћу далматинског човека.

У функцији стварања снажне социјалне слике која доминира приповетком дат је:

-          реалистички опис куће, ентеријер - слике Јелиног и Пилиповог покућства и одсуства основних животних потрепштина

-          набрајање имовине Пилипа Бакљине суров је, потпуно реалистичан приказ њиховог материјалног стања: расклиман кревет, нахерена столица, неколико хаљина, неколико комада посуђа, два-трилонца и троножних сточића.

-          реалистички опис главног јунака, портрет - Пилипендин изглед одражава немаштину његове породице: црвена, плесњива капа, беневреци који су постали сама закрпа...

      Огромна, стасита фигура главног јунака је у контрасту са  материјалним стањем, али употпуњује   

      његову снажну, принципијелну, непоколебљиву и чврсту личност. Тиме се указује и на његову

      немоћ да, упркос физичкој снази, обезбеди пристојан живот.

-          мотив дима симболише немаштину у Пилиповој кући; смријеково корење указује на сиромаштво, штедњу дрвета, али упућује на тешко животно стање са којим се суочавају главни јунаци. У Пилиповој кући нема ватре, само тиња корење и ствара дим.

-          мотив глади и степен сиромаштва - приказани су у призору спремања оброка

Оброк се спрема од две прегршти кукурузова брашна, више црног него жутог, са неколико зрна соли. Спремање је пропраћено бројним свесним и несвесним реакцијама, како Јеле, тако и Пилипа. Пилип уздахну, махну главом, обоје посматрају прављење качамака једући га очима, а после почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвесно, брзо и кришом једно другом залогаје. Пилип се након обедовања напи воде, што више упућује на потребу да се испуни празан трбух, него да се утоли жеђ. Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!

To несвесно и потајно одмеравање представља сам ужас људског трпљења.

-          персонификована слика домаћих животиња употпуњује Пилипово животно окружење.

Њима су подарена властита имена, Пирга и Куријел, и омогућен специфичан вид комуникације. Куријел постаје више од обичне животиње; његов жалостиви поглед омогућава свестраније сагледавање Пилипендине ситуације.

-          персонификована слика глади оличена у лику страховите утваре, која дави народ Петровог поља, које се црни на сухомразици пружа најверодостојнији доживљај положаја далматинског сељака.

-          из описа малог села види се да је сиромаштво свакодневни део живота свих православаца у селу, а цела слика је употпуњена контрастом између мале православне цркве и велике раскошне грађевине која ниче одмах поред, бацајући у сенку не само малу цркву, већ и цело село.

      Тако се тежак положај једне далматинске породице шири на макроплан и истичући положај православних породица у целом Петровом Пољу.

Психолошка карактеризација

-     шкрт на дијалогу, одсечан, снужден, гневан

-          његов гнев је гнев човека који је дошао у процеп између глади и части

-          Пилипенда испољава пркос и чврстину, али и дубоку осећајност

-          приликом одлуке да се Пирга прода, Јела и Пилип осећају жалост за животињама, које су им омогућавале опстанак у тешком времену

-          пролазћи поред нове цркве, oн пљуну пут радника, изражавајући тиме свој гнев и прекор према унијаћењу, аустријској страходвлади и онима који су јој се повиновали.

-          Пилипенда у очима Кљаке, некадашњег борца против унијаћења, и његових познаника беше живи, оличени пријекор - они осећају поштовање према њему и немају жељу да му се супротстављају

-          Јован Кљако својим поступцима, као и сви они који су прешли у унијатску веру, буди бес у Пилипу, његови савети наилазе на бурну Пилипову реакцију, праћену грдњама

-          посебно је упечатљива и веома дирљива последња слика приповетке због животне истинитости, задивљујуће једноставности и објективности и представља  један од врхунаца српске реалистичке прозе.

-          уморан од тешке ситуације и испровоциран разговором са Јовом Кљаком, разочарани Пилипенда, у гневу удара свог изнемоглог магарца Куријела, верног помагача у борби за опстанак

-          тужни Куријелов поглед постидео је крупног и снажног Пилипенду изазивајући у њему грижу савести и он постиђен и жалостан плаче

-          то је последњи израз немоћи човека над субином која, последњи трзај осећајности и човечности који се боре да опстану у суровом свету; којем преостаје једино нада и вера у спас

-          персонификована последња слика приповетке указује на немоћ, патњу, стид и страх главног јунака

-          Пилипенда се позива на своју побожност и снажно национално осећање.

-          грчевито држи српскога Риста, па за оне који су поклекли има само осуду и презрење

Морална, етичка карактеризација

-    Пилипенда је оличење честитости и доброте, истрајности и животне снаге

-          непоколебљив је и доследан у најтежим околностима које могу задесити човека

-          тврд у вери и принципијелан у поступцима

-          како физички, тако и ментално, Пилип је јака личност

-          чувајући част, показао се као човек високих моралних начела                                      

-          Пилипендина чврстина и истрајност у овом тешком животном тренутку личи на легенду

-          његова присност у обраћању Богу показује његову истинску веру, још више ојачану и продубљену тешким положајем у коме се нашао. Он се обраћа Христу, „Бого мој“, наглашавајући своју непоколебљивост и истрајност духа у тој присвојној заменици „мој“. Он иде за магарцем с товаром дрва и разговара с Богом као са неким од својих сељака:

„Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и обијесни!? Али, опет, хвала ти кад даде да смо најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу него трбух!”

- онима који су продали веру за кукуруз Пилипенда је био "живи,оличени пријекор"

 Како би се решили своје савести, неуморно су понижавали Пилипенду говорећи му да ће и он  

 кренути њиховим стопама.

- Валај, нећу, па сад цркао од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово Поље!

Зато се тако грчевито држи српскога Риста, па за оне који су поклекли има само осуду и презрење

- Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!

 Међутим, он је и даље био непоколебљив:

„Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!”

Језичка карактеризација је карактерисање лика према одликама језика којим се изражава. Језичка карактеризација остварује се говором јунака – начином и избором речи указујући на образовање и порекло лика.

-          Матавуљ не осваја идејом, он осваја својим језиком и богатством лексике

-          опседнут је тајнама језика - језик у функцији смисла и значења

-          за Матавуља  је језик био највећа човекова димензија, свестан да се у њему крију тајне поднебља и културе једног народа

-          језик приповетке Пилипенда је веома богат, изворан, необично моћан

-          специфична лексика, провинцијални говор, препознатљива особеност

-          Матавуљев језик је на граници између народног и књижевног

-          има доста дијалекатске лексике чиме се језик функционализује као средство за карактеризацију и индивидуализацију ликова

-          говор у дијалекту приближава време, околности и јунаке читаоцима

-          нико од наших писаца није тако волео и разумевао Далмацију и неговао завичајни језик

-          нико је није схватио тако широко и потпуно, и тако тачно и живописно изразио

из средине чакавско-икавске, Матавуљ је сопственим трудом израстао у врсног творца наше уметничке прозе, лексички богате (преко пет стотина речи расутих у његовим радовима нема у Вуковом Рјечнику).

Функција и значење верских мотива у приповеци Пилипенда Симе Матавуља

„Кад наиђу тешка, мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, отвори се одједном Библија на њеним најтамнијим страницама и наш ужас или наше неразумевање нађу древне и познате речи као једини израз.“                                                                                            Иво Андрић

- верски мотиви чине средишње језгро приповетке, из којих све извире и у који све увире

- у Пилипендиној борби за егзистенцију, у његовом „ рату за опстанак“, верски мотив постаје примарни

- у приповеци се укршта филозофија егзистенције и филозофија православне вере …- с једне стране немоћан и гладан, а са друге духовно јак, у вери постојан

- проблем вере и опстанка - определити се за душу или тело, изневерити или спасити душу

- суштински православни принцип – без душе тело је мртво, као вера без добрих дела

- исконска и суштинска, непомућена вера Пилипенде и Јеле чини смисао и суштину њиховог живота

- пролазећи кроз разна искушења, главни ликови својим понашањем, мишљењем, делањем показују

  своју постојаност у вери и снагу вере, следе Христове заповести приносећи жртву

- непоколебљиви чувари вере, православља и светосавља живе богоугодан и честит живот

- вера је највећа међу свим људским врлинама , тесно повезана са љубављу и надом

- у Пилипендиној молитви усклађени су разум и срце - његова вера је религија срца …

- Пилипенда је као и Јов постао симбол постојаности у искушењима, стрпљивости и преданости Божијој вољи, оличење верника који држи до свог поноса и своје вере у суровој борби за голи опстанак.

- Пилипенда и по цену физичког нестанка не жели да превери, па зато представља живи прекор својим сународницима, истрајношћу и борбом за властити идентитет.
„Браћа моја изневерише као поток, као бурни потоци прођоше, који су мутни од леда, у којима се сакрива снег, кад се откраве отеку, кад се загреју нестане их с места њихових, тамо-амо скрећу, од путева својих иду у ништа и губе се...”  „Књига о Јову“                                                                                                        

Симболика имена

Име Пилип се у Библији доводи у везу са множењем хлебова, а презиме Бакљина са светлошћу, са светлом вере, која се огледа у Пилиповој одлучности да се ни по цену физичког опстанка не изда душа.

Петрово поље својим именом асоцира на апостола Петра, који се три пута одрекао Христа, као што су се и Пилипендини сународници одрекли своје прадедовске вере.

Симболика имена Јована Кљака - кљакавост значи хромост, што је симбол греха, (змија не хода, пузи, вара Еву).  Кљако је преверио и на тај начин се приклонио онима који су желели да покопају све што је српско, да погазе српски национални идентитет.
Симболика имена Пилипендине кокошке Пирге. Грчка реч „пиргос“ значи тврђава, кула саграђена за одбрану. Пилипенди је тешко да прода Пиргу. И Пирга је Пилипендина духовна одбрана против оних који желе да замру српска огњишта.
У имену Пилипендиног магарца Куријела садржана је извесна симболика. Реч „куријалисти“ означава католике, који признају папи неограничену власт у цркви.

Паралела између Библије и представљања магарца у њој и Куријела у Пилипенди:

- магарац се сто седамдесет и три пута појављује у Библији

- магарац у Библији представља мир, сиромаштво, стрпљивост

- на магарећим леђима Јосиф одводи Марију у Египат

Христос на магарици победоносно улази у Јерусалим

- у Библији се спомињу чудеса у вези са магарицом

- магарица се три пута уклања са пута анђелу Јахвеовом, који држи исукан мач. Она скрене са стазе и пређе преко поља. Валаам, њен господар је удара због тога.

У речима магаричиним (јер Јахве проговара кроз њена уста) налазимо сличност са Пилипендом:

„Што сам ти учинила да си ме тукао три пута? Зар ја нисам твоја магарица на којој си јахао свега свога века до данас? Јесам ли ти обичавала овако?“

Валаам плаче на крају павши на колена, што је неправедно поступио према магарици која му је спасла живот.
На крају приповетке, Пилипенда удара свога магарца, верног помагача у борби за опстанак, и седне на ивицу пута и заплаче се, што је искалио бес на недужној животињи.

Пилипендина чврстина у време глади личи на легенду.

Симболика броја три

- Зашто Валам три пута удара магарца?

- Зашто се свети Петар три пута одриче Христа?

- Зашто Јован Кљако три пута куша Пилипенду?

У Хришћанству се број три сматра посебним бројем:

- света су Тројица: Отац, Син и Свети Дух;

- три су теолошке врлине: љубав, вера и нада

- пут посвећења Христа трајао је три године, од крштења у Јордану до васкрснућа

- три су дара мудраца са Истока Христу као Богу, цару, жртви;

- трећег дана након распећа, Христос је васкрсао

Приповетка Пилипенда, попут старозаветне „Књиге о Јову“, говори нам о једном страдању, које је нерешива енигма читаве људске филозофије од самог њеног почетка. То је феномен страдања праведника. То питање се налази формулисано и у „Књизи о Јову“:

„Зашто безбожници живе? Старе? Богате се? Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима?“.
Исту слику налазимо и у Пилипенди, када се Пилипенда пита:

- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...

Пилипендина присност у обраћању Богу показује његову истинску, ничим помућену веру, још више ојачану и продубљену тешким положајем у коме се нашао. Он се обраћа Христу, „Бого мој“, наглашавајући своју непоколебљивост и истрајност духа у тој присвојној заменици „мој“. Он иде за магарцем с товаром дрва и разговара с Богом као са неким од својих сељака.

Завршни део часа

13. слајд  Поруке ове приповетке су:

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.                             П.П. Његош

Где се част купује новцем, она траје док има новца.                                           немачка пословица

Слава је оно што се мора освојити, част је оно што се не сме изгубити.       А. Шопенхауер

Ко часно умре, људи га памте и стотину година, а онога без части и рођена деца забораве. монголска пословица

Људска постојаност и национална гордост не могу се ни са чим купити.

Злато се у ватри пробира, а човек у несрећи.

Чисту образу мало воде треба.

За образ све, образ ни за шта.

На муци се познају јунаци.

Најсиромашнији су најтврђи у вери.

Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу.

Доследност је велико искушење.

              Боље је поштење у сиромаштву него богатство без поштења.

Задаци за ученике

Ученици су добили  задатак да прочитају приповетку Пилипенда, Симе Матавуља и детаљно забележе и образложе своје утиске о њој.

Подељени су у шест група. Свака група добила је истраживачке задатке како би припремила садржаје који ће касније, у сарадњи са предметним наставником, бити уврштени у ПП презентацију.

Истраживачки задаци дати су на претходним часовима и наведени су у писаним припремама.

     - I група     –  биографија и књижевни рад Симе Матавуља

     - II група    –  о приповеци, временска и месна локализација; унијаћење Срба у Далмацији

     - III група  –  облици казивања, језичко - стилске фигуре, поруке

     - IV група  –  карактеризација – социолошка и психолошка

     - V група   –  карактеризација – морална (етичка) и језичка

     - V група   –  верски мотиви у приповеци

-          задаци за рад на часовима; домаћи задаци;

      -     на часу ликовне културе ученици су илустровали одабране сцене из приповетке.

            У просторији у којој се одржавао час изложени су најбољи ученички радови.

Наставни материјали

Литература, уџбеници  и приручници из српског језика за осми разред, панои, фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.

3. Праћење и вредновање

Вредновање постигнућа ученика                                                                                       Вредновање се врши:

-   на самом часу - преко квиза, одговора на истраживачке задатке, показане креативности у припреми часа, активности  ученика која је већа у односу на класичне часове обраде приповетке као и у завршном делу часа истицањем порука.

-   после реализованог часа -  усменим и писменим проверама

-   самовредновање и вредновање ученика - попуњавањем листића за евалуацију 

Планирање даљих активности                                                                                            

Овакви часови захтевају велики труд и ангажовање и ученика и наставника, веома се успешно реализују тако да остају у трајном сећању и  једних и других. Због свега наведеног, слични часови би требало чешће да се организују и да се планира  обогаћивање наставе оваквим облицима рада.

Коментари наставника                                                                                      

Часови су успешно реализовани и није било тешкоћа приликом њиховог извођења; постигнута је корелација више наставних предмета, разноврсне активности утицале су на јачање мотивације ученика.

Остварени су сви предвиђени циљеви и задаци. Активност и заинтересованост ученика  за овакав начин рада био је на веома високом нивоу. Иако је сама припрема и организација часова изискивала много труда и времена, сама реализација је била одлична на задовољство ученика и наставника.

Коментари ученика

Ученици су задовољни оваквим начином рада. Највише им се допао нетипичан начин обраде приповетке, у облику презентације, активност и ангажовање свих ученика као и показана креативност у различитим сегментима (рад у групама, излагање, цртање, демонстрирање). Ученици су изразили жељу да имају више оваквих часова.                                    

4. Референце

Кључне речи: реализам, реалистичка приповетка, новела, ентеријер, екстеријер, пејзаж, приповедање, статички и динамички мотиви, унијаћење, верски мотиви, сиромаштво, глад, Петрово Село, оданост вери, духовна снага

У прилогу:

- Истраживачки задаци

- Непознате и мање познате речи и изрази

- Драматизација одломака

- ППТ за први и за други час

I Прилог  

Истраживачки задаци

Нагласити ученицима вредност и значај приповетке Пилипенда Симе Матавуља, која је својом лепотом, драматичношћу и снагом фасцинирала читаоце од свог објављивања па све до данашњих дана.

Истраживачки задаци су подељени ученицима, на неком од часова који претходи обради приповетке.

Једно од најважнијих упутстава у оквиру истраживачких задатака је кратак лексикон непознатих речи, који треба да буде што исцрпнији како би отклонио све потенцијалне недоумице у разумевању текста.

То је било зими 1843. године

- Због чега те је ова прича нарочито узбудила?

- Пронађи и подвуци оне реченице које су те узбудиле и подстакле на размишљање.

- Шта је у овој приповеци нарочито привукло твоју пажњу?

- Која осећања су доминирала за, током, и након читања ове приповетке?

- Забележи утиске који су доминирали током читања ове приповетке и спреми се да о њима

  дискутујеш на часу.

И то беше цело покућство!

- На који начин нас приповедач уводи у причу? Како она почиње?

- У каквом стању затичемо главног јунака, Пилипенду?

- На који начин је представљено Пилипендино имање?

- Којим се обликом казивања наратор при том служи?

- Које реченице најбоље описују материјално стање?

- Како је описана Јела, Пилипендина жена?

- Ко још спада у чланове Пилипендиног скромног покућства?

Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!

- Како је Пилип Бакљина добио свој надимак? Шта нам то говори о њему?

- Какав је Пилипеднин унутрашњи и спољашњи портрет?

- Обрати пажњу на Пилипендине реакције приликом спремања обеда. Уочи и притом подвуци 

  којим речима су оне описане.

- Шта је узбудило Јелу Пилипову?

- Због чега је њихово сиромаштво нарочито погађа?

- Какав избор предстоји Пилиповој породици? На шта се одлучују? Због чега?

Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини.

- Каква је неприлика задесила становнике Петровог Поља?

- У каквом је положају православно становништво далматинског села К.?

- Због чега је наратор осетио потребу да ово село означи скраћеницом?

- Шта значи уписати се у царску вјеру?

- Које привилегије тај упис доноси?

- Размисли зашто аустријске власти имају потребу да по сваку цену поунијате православно   

  становништво.

- Погледај у непознатим речима шта „унијаћење“ подразумева.

- Шта постижу тиме? Уочи какав је Пилипендин однос према несрећи која их је задесила.

- Коме се он обраћа? У чему проналази нову снагу?

Ја не знам хоћете ли и како ћете, али знам да ваш образ не опра нико, ни довијека, ни докле

вам буде трага!

- Пажљиво прочитај дијалог Пилипа и Јована Кљаке. Обрати пажњу на портрет Пилиповог

  Познаника Јована Кљаке.

- Какав је Јован Кљако био у прошлости? Шта је то коначно успело да поколеба Јованову веру?

- Какав је Пилипенда у очима Јована и његових другова?

- Имају ли они поштовања према Пилипу? Због чега?

- Како се окончава дијалог два познаника?

- Шта чини Пилипенда у гневу? Да ли је то његова уобичајена реакција?

  Пронађи у тексту реченицу која потврђује твој потврдан или одричан став.

- На који начин нас приповедач изводи из своје приче?

            - Каквог Пилипенду видимо на крају? Размисли о свим разлозима такве Пилипендине реакције.

II Прилог  

Непознате и мање познате речи и изрази

Ученицима је лексика старе Далмације недовољно позната, па наставник, пре реализације угледног часа, тражи од ученика да издвоје све непознате и мање познате речи које су им ометале разумевање текста приповетке.

унијаћење - прелажење у „царску веру”,  православно становништво које прихвата папску власт

хаљак - јадни капутић

лискати - грејуцкати, ватра која једва постоји, дотицати, додирнути

вериге - држач за лонац изнад ватре, ланци („Писма из Италије” Љ.Ненадовић)

смрек - врста биљке, клека; расте као грм и има игличасте листове

утолити - смирити, обично неку потребу (глад, на пример)

разбој - справа за ткање

нахерена - накривљена

позидак - доњи део зида

граб - врста дрвета

зубун - јелек, прслук

повезача - марама

товар - терет, бреме

крма - сточна храна, крмиво

особито - посебно

шевар - сламнати кров

клепаст - клемпав

беневреци - панталоне

плијесан - буђ

пура - каша, качамак, палента

љетина - пољопривредни приходи сакупљени током лета

бели смок - млечни производи

ока - мерна јединица за тежину, 1,28 кг

агитација - утицати на некога и подстицати га на нешто

паства - скуп православних људи једне локалне заједн. у надлежности једног свештеника

тежак - људи у тешком материјалном стању, који живе са тешкоћом

Лацман - туђинац, странац, нарочито из западне Европе, често и презриво

преверити - прећи у другу веру

Рист - Исус Христ (сугласник  х у Далмацији није заступљен)

мучити - мук, ућутати

цеста - пут, друм

III Прилог

Дијалог Пилипенде и Јована Кљака

Питао је Пилипенда бога:

- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...

У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован Кљако. Бјеше то живолазан старчић, који је прије двадесет и пет година учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне Далматинце, а сад Кљако, под старост, ипак превјери! Назва бога Пилипенди и додаде:

Јован Кљако: А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?

Пилипенда: Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!

Јован Кљако: А јадан, а што ти... а што се ти не би уписао?

Пилипенда: Пилипенда одврати: Валај, нећу, па сад цркао од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово Поље!

Кљаку и друтовима му Пилипенда бјеше живи, оличени пријекор; ипак се насмија и поче извијати:

Јован Кљако:  Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учинисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у поганији, него... знаш... докле изимимо, докле опасемо нејач и чељад, па онда ћемо лако!

Пилипенда пљуну.

Пилипенда: - Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!

Јован Кљако: Кљако се намршти, те ће опоро: - Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса!

Пилипенда: Пилипенда стаде и викну:

- Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти...

Јован Кљако: Кљако га прекиде. - Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!

Пилипенда: - А, пасји сине, - викну Пилипенда измахнувши штапином... - чекај да ти притврдим ту вјеру!Али Кљако побјеже.

Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!

Дијалог Пилипенде и Јеле

Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвјесно, брзо и кришом једно другом залогаје.

Кад већ бјеху при крају, Јела ће:

- Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче! Како ћу сјутра на причешће без повезаче?

Пилипенда слегну раменима, напи се воде, па изађе из куће. Жена изађе за њим. те натоварише магарца. Онда обоје стадоше као скамењени, посматрајући товар, магарца и кокоши. Поњекад, тренутно, сукобили би се њихови празни, тужни погледи, али би их брзо одвратили. Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!

Најзад опет ће Јела, као за себе:

- Јадни ти смо, шта ћемо? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали!

Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве очи на жену, запита кроз зубе:

- А хоћеш ли да се упишемо у ту... ту... вјеру?

- Сачувај Господе! - рече Јела устукнувши и прекрстивши се.

Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.

Јела, ужаснута, викну:- Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пирту?

Пилипенда само рече: "Е, ја!" па дохвата дугачки штап и пође за магарцем.

IV Прилог

Село Кричке

Село Кричке налази се у близини Дрниша, на реци Чиколи у крашком Петровом пољу, на неких три стотине метара надморске висине. Кричке су типично насеље овог дела света. Оно што га разликује од суседних села јесте историја која је, заправо, историја Српског народа на простору Далмације у малом.

Село носи име по братству, Кричкама, које га је основало највероватније у 15. веку, од избеглица из Дробњака. Губитак српских земаља током 16. и каснијих векова доноси нове избеглице из Босне и Херцеговине, те 1738. (према римокатоличким изворима) Кричке добијају своју Православну цркву Св. Георгија. Римокатоличке цркве у Кричкама није било све до 1990, али је зато било унијата још у првој половини 19. столећа.

Према казивању епископа Никодима Милаша у књизи Православна Далмација, унијатска црква у Петровом пољу појавила се 1831, када је сеоски старешина Кричака тужио дрнишком суду сеоског свештеника Петра Кричку због немарности и конкубината. Тужба је била прослеђена Епископу Рајачићу, који је свештеника преместио у другу парохију и наложио му да остави љубавницу. Кричка међутим није желео да напусти село коме су његови преци дали име, те је са још једним свештеником из села Баљака наставио по старом. Епископ Рајачић их је 28. јула 1831. године обојицу јавно казнио, а на њихово место поставио свештенике из оближњих епархија. Но, Петар Кричка уточиште тражи у Задру код гувернера далматинског, али како је и мешовита гувернаторско-црквена комисија утврдила да је заиста крив за оно за шта је оптужен, сада већ бивши свештеник проналази друго решење. Заједно са попом Марком Бусовићем из Баљака одлази поново гувернеру Лилијенбергу, са жељом да постану римокатолици!

Жеља им је испуњена и не само да нису предали своје епархије свештеницима који су их заменили, већ су наставили са богослужењем, правдајући се да тиме сузбијају Рајачићеву самовољу. Не знајући да су им пароси постали римокатолици, неки од мештана оба села им пружају подршку, несвесно учествујући у нечем што ће се наставити пуних сто седамдесет година.  

Црква Светог Ђорђа у Кричкама

Све се одвило тако да је главни кривац постао Епископ Рајачић, јер је тобоже ‘‘бранио становништву Кричка и Баљака да пређу у унијатску цркву’‘ према писму гувернера Лилијенберга, који подсећа да је то право сваког становника, а да је дужност свих поданика Његовог Величанства да унијате помажу и заштите. Већ 8. марта 1832. у општини дрнишкој било је 46 унијата, од чега 21 у Кричкама. На протесте епископа Рајачића Бечу као одговор је стигла одлука да се саграде, о државном трошку, две унијатске цркве у Кричкама и Баљцима. Права позадина целог догађаја најбоље се види из једног летописа:

‘‘Крички и Бусовићу, првоме у Кричкама a другоме у Баљцима, требало je створити својих шљедбеника, да би могли оправдати пред губернијумом своје обећање да ће све православне Петрова поља обратити у унијатство. Губернијум je та два попа потпомагао новцем и својом протекцијом, само да им посао олакша и подигне углед у народу’‘.

Иако је надлежно свештенство Српске православне цркве покушавало да заустави унијаћење, већ је 1837. у три парохије унијата било 459, довољно да се од њих сачини једно потпуно унијатско село. Такође занимљив је и податак да су управо догађаји у Кричкама инспирисали Сима Матавуља да напише приповетку Пилипенда. Њена радња дешава у селу К, географским положајем и тамошњим дешавањима неодољиво налик Кричкама. У Пилипенди је можда и најбоље описано како су одређени кругови прво верски, а потом и национално убијали један народ. Јер, ко због глади није желео да узме џак брашна под условом да постане унијат, и тиме трајније реши питање опстанка своје породице, суочавао се са многим невољама.

Кричке нам остају свима за наук и опомену. Јер оно што је тамо тако давно и тако отворено започето наставља се и данас. На нама је, међутим, да поучени искуством Пилипа Бакљине изаберемо нашег, српског Риста и наставимо борбу која није нимало лака, засновану на Завету на Чојство и Јунаштво који нас је пронео кроз сва искушења прошлости, и који ће нас, будемо ли се њега држали, чувати и у будућности.

Младен Стевановић, Кричке – Симбол jедног нестанка 

V Прилог

Евалуациони листови

Евалуациони лист за ученике:

1. Колико ти се допада овакав начин обраде наставних јединица?             1   2   3   4   5
2. Колико ти је био занимљив данашњи час?                                                 1   2   3   4   5
3. Више сам научио на овом часу, него на класичним часовима обраде.    ДА   НЕ
4. Поруке, примедбе, сугестије и предлози наставнику српског језика:

______________________________________________________________________________     ______________________________________________________________________________

Евалуациони лист за наставнике:

1. Да ли сте задовољни избором теме и понуђеним садржајем?
   а) изузетно задовољни ; б) задовољни ; в) делимично задовољни ; г) нисам задовољан.
2. Ваша оцена начина и метода примењених на часу.                                   1   2   3   4   5
3. Наведите активности које, по вашој процени, највише доприносе усавршавању наставе:

______________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________

     4.   Процените вредност и организацију  часа.                                                  1   2   3   4   5

     5.   Поруке, примедбе, сугестије и предлоге наставнику српског језика:

______________________________________________________________________________     ______________________________________________________________________________